Две Америке у клинчу

Од нашег специјалног извештача

Њујорк – Случај је хтео да почетак јесени у Сједињеним Државама обележе макар два догађаја које ће неки будући историчари вероватно класификовати као историјске. Амерички председник је у Генералној скупштини Уједињених нација успео да изазове подсмех хвалећи се сопственим успесима, што је сценарио досад незамислив и за такво место и за говорника таквог калибра. Извештач са Ист ривера могао је да осети како се свет који смо познавали мења пред нашим очима. Пригушен кикот шефова држава и влада Доналду Трампу, „јер се то сада сме”,  уклопио се као згодна звучна подлога за опело униполарном свету које је са говорнице ГСУН служио управо амерички председник.

Много важнија битка за америчку јавност није се, међутим, водила у Њујорку него на вашингтонском Капитол хилу. Испитивање Брета Каваноа и његов коначан избор у Врховни суд закуцали су последњи ексер у ковчег идеје о могућем јединству идеолошки располућене нације. Човек којег је неколико жена оптужило за сексуално злостављање добио је улогу језичка на ваги и за наредне деценије зацемeнтирао конзервативни правац највише судске инстанце у САД. Друштвену климу у којој су жене отворено проговориле о траумама којима су биле изложене Доналд Трамп је доживео овако: „Рекао бих да је ово страшно време за младе мушкарце у Америци.”

МОМЦИ ИЗ „НАЈБОЉИХ КУЋА”: „Цело сведочење Брета Каваноа у Конгресу било је мучно највише због тога што смо могли да гледамо колико су отужно банални људи који долазе на најутицајније положаје у овој земљи”, написала је ових дана једна популарна блогерка. Случај „Кавано” није, међутим, занимљив само због упитне „достојности” новопеченог судије Врховног суда. Прича о њему је прича о једној привилегованој касти чији се чланови крећу трасираном стазом која почиње још у најскупљим приватним школама и завршава на најутицајнијим положајима у земљи. Ипак, невоља је у томе што ни „рај” није према свима подједнако дарежљив. Иако припадници истог миљеа, навикли на животе пуне привилегија, Кавано и једна од његових наводних жртава Кристин Блејзи Форд дефинитивно нису исто. На Капипол хилу смо видели како изгледа када бела жена из „боље куће”, навикла да систем увек има на својој страни, изађе на црту истом таквом мушкарцу. Нису Фордовој помогли ни емотиван наступ ни Каваноово падање у ватру. Битка је за њу била унапред изгубљена и још једном је послата порука да белим момцима из „најбољих кућа” нико не сме да се замери, па чак ни припаднице њихове сопствене класе.

ОДГОВОР УЛИЦЕ: Саслушање Брета Каваноа на Капитол хилу представљало је само концентровану варијанту много ширег сукоба који пулсира испод коже америчког друштва. Његов улазак у Врховни суд није само победа размаженог младића с престижног факултета који, речима председника САД, „заслужује” место у најважнијем суду у земљи. Брет Кавано симболизује ону конзервативну, превасходно белачку, Америку која свет посматра диоптријом која друге смањује на рачун посматрача. Каваноова Америка кривце за било какав неуспех тражи у другима, углавном слабијима. Могу то бити мигранти, „обојени” сународници или једноставно они који сматрају да треба ограничити слободно ношење оружја. Линија поделе тиче се и неких права за која се наивно мислило да су заувек загарантована. Наиме, Трамп још од свог уласка у Белу кућу није крио да намерава да за Врховни суд кандидује особу која о праву жене да одлучује о прекиду трудноће заговара принцип „За живот”, који апсолутно негира права на абортус. Све извеснија надмоћ овакве опције изазвала је реакцију и на америчким улицама.

Сучељавање „две Америке” – конзервативне и либералне – гледао сам у њујоршком Гринич вилиџу, као најаву тектонских поремећаја који тек прете да уздрмају ову земљу. „Опција ’За живот’ је лаж! Вас није брига ако жене умиру”, одјекивале су пароле либералних активиста на доњем Менхетну. Са друге стране, свештеници у католичким одорама и њихови следбеници, носећи иконе и распећа, тихо су изговарали молитве и полако, али сигурно пробијали свој пут кроз масу, дајући тако обрисе слике како би Америка у скоријој будућности могла да изгледа.

ПОГЛЕД ПРЕКО НИШАНА: Амерички писац Гор Видал је одавно рекао да у САД у ствари постоји само једна партија, са два десна крила – републиканским и демократским. Чини се, међутим, да је расцеп унутар друштвеног ткива овог пута нешто дубљи и да нужно не прати партијске линије. Док се гомилају разлози за нетрпељивост према неистомишљеницима, супротстављени табори се све више збијају.

Греше зато они који мисле да би овај сукоб могао да остане зауздан искључиво на простору између Пацифика и Атлантика. Свет је после случаја „Кавано” постао опасније место. Не само за Американце.