Три брутална убиства шокирала ЕУ

Ауто-бомба на Малти, метак у груди у Словачкој, силовање и дављење у Бугарској. Овако су у последњих годину дана страдали новинари у Европској унији – Дафне Каруана Галиција, Јан Куцијак и Викторија Маринова. Убијеним новинарима је било заједничко то што су истраживали корупцију и тиме у својим земљама изазивали бес локалних моћника. Упркос опсежним истрагама и хапшењима, прави починиоци ових монструозних злочина који су шокирали свет и изазвали протесте грађана још нису откривени.

Викторија Маринова, чије је тело прошлог викенда нађено поред Дунава у бугарском граду Русе, четврти је новинар од почетка 2017. године који је убијен у некој од чланица Европске уније. У истом периоду на територији Европе убијено је седам припадника седме силе. Од преостала три убиства, два су се догодила у Русији, а једно у Истанбулу у Турској.

Случај саудијског новинара Џемала Хашогија, који је нестао 2. октобра пошто је ушао у зграду конзулата своје земље у Истанбулу, и поред сумњи да је убијен још увек није до краја разјашњен.

Последњи случај, брутално убиство Викторије Маринове (30), који је Бугарску и ЕУ дигао на ноге, могао би да ускоро буде расветљен. Само неколико дана пошто је 5. октобра уредница на бугарској ТВН Викторија Маринова претучена, силована и задављена, на захтев бугарског тужилаштва у Немачкој је ухапшен Северин Крашимиров (21). Иако се ово монструозно убиство доводи у везу с њеним послом, Маринова је извештавала о истрази о наводној корупцији повезаној с фондовима Европске уније, садашњи ток истраге упућује да она није била мета организованих криминалних група.

Оно што упућује да је Маринова, ипак, намерно убијена јесте њена недавно покренуте ТВ емисија „Детектор”, у којима је објавила интервјуе с двојицом бугарских новинара, Атилом Бироом и Димитром Стојановим, који су истраживали наводне проневере европских фондова. Иначе, њих двојица су ухапшена у септембру док су радили на том случају.

Немачко тужилаштво саопштило је да је осумњичени Крашимиров за убиство бугарске ТВ новинарке Викторије Маринове признао да ју је напао, али је одбацио оптужбу да ју је силовао и опљачкао. Он је тужиоцима рекао да је био под утицајем алкохола и дроге када је у парку ушао у расправу са женом коју није познавао, да ју је ударио у лице и гурнуо у грмље, али је истакао да није имао намеру да је убије. Северин, на основу европског налога за хапшење, биће изручен Бугарској у року мањем од 10 дана.

Мучко убиство истраживачког новинара Јана Куцијака (27) и његове девојке у месту Велка Маца недалеко од Братиславе 25. фебруара ове године изазвало је велики политички потрес у Словачкој. Прво оставке двојице министара, културе и полиције, а потом и премијера Роберта Фица. Након седам месеци истраге полиција је 27. септембра ухапсила осам особа међу којима би, према незваничним информацијама словачких медија, требало да буде убица и људи који су му у том злочиначком чину помагали. Почетком октобра државни тужилац је на конференцији за штампу изнео податак да је за убиство Јана Куцијака плаћено чак 70.000 евра.

Куцијак је писао за новинарски сајт „Актуалне.ск” и углавном се бавио темама које се односе на утају пореза. Претпоставља се да је убијен јер је истраживао оптужбе о незаконитим исплатама фондова ЕУ путем пореске преваре у коју су били умешани словачки и италијански држављани повезани с организованом криминалном групом „Ндрангета”. У читаву причу су наводно били умешани и људи блиски бившем премијеру Словачке Роберту Фицу.

„Лопови су свугде. Ситуација је очајна”, последње су речи које на свом блогу написала позната малтешка новинарка Дафне Каруана Галиција (53) 16. октобра 2017. године. Сат касније убијена је кад је аутомобил који је возила експлодирао убрзо након што је кренула из свог дома у Биднији. Експлозија је била толико јака да је аутомобил одлетело у ваздух, прелетело зид и пао на ливаду.

Галиција, коју су звали „жена Викиликс”, писала је о умешаности политичара на Малти у афери „Панамски папири”, случају на којем је радио и њен син Метју. Он је део тима Међународног конзорцијума истраживачких новинара који је добио Пулицерову награду за рад на овом случају. Њени текстови и критике били су трн у оку власти и утицајних људи из подземља, али и појединим опозиционим првацима.

Премијер Малте Џозеф Мускат, којег је Галиција раније оптужила за корупцију у склопу велике афере „Панамски папири”, изјавио је да нема никакве везе с њеним убиством. Малтешка новинарка је, иначе у свом последњем блогу поновила наводе да је Мускатов шеф кабинета био лопов који је искористио свој утицај да се обогати.

Малтешка полиција је до сада ухапсила око 10 људи у вези с овим случајем. Оптужница је подигнута против тројице осумњичених Винса Муската и његова два брата Алфреда и Георга у децембру прошле године. Компликовани судски процес још није окончан јер су се двојица судија повукла из овог случаја.

Угледна шведска новинарка Ким Вал (30) убијена је у августу прошле године, док је боравила на подморници славног данског проналазача Петера Мадсена. Позадина њеног убиства се доста разликује од претходних случајева, али то не умањује чињеницу да је млада особа изгубила живот радећи свој посао.

Вал је пронађена мртва 13 дана након уласка на подморницу. Полиција је рекла да су пронашли торзо 21. августа прошле године на обали Клидесоен, јужно од Копенхагена, с којег су уклоњене руке и глава, па је очигледно да је неко то урадио намерно. Милионер и проналазач Петер Мадсен, оптужен за убиство шведске новинарске, проглашен је кривим у априлу ове године и осуђен је на доживотну казну.

Руски новинар Димитри Попков (42) убијен с пет хитаца из ватреног оружја 24. маја 2017. године. Његово тело нађено је у дворишту његове куће у сибирском граду Минусинску. Попков је објављивао текстове о умешаности у корупцију људи из врха власти у новинама „Тон-М”, а често је критиковао и владајућу партију Јединствена Русија.

Иранског ТВ продуцента Саеда Каримиана (45) убили су маскирани нападачи у Истанбулу 19. априла 2017. Његова ГЕМ ТВ мрежа углавном је преводила прилоге западних телевизија на фарси језик. Техеран је Каримиана осудио у одсуству за ширење пропаганде против Ирана.

Николај Андрушенко (73) је умро 19. априла 2017. године шест недеља пошто је брутално претучен. Андрушенко је био један од оснивача новина „Нови Петербург”, које су биле специјализоване за локалне вести, криминал и људска права.

У 2017. убијено 66 новинара

Према подацима Комитета за заштиту новинара прошле године је убијено 66 новинара, а укупно 74 медијска радника. Највише новинара је изгубило животе у Мексику, Сирији, Ираку, Авганистану, Сомалији…

На овогодишњи Дан слободе медија 3. маја висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини је поводом великог броја напада на новинаре поручила да ће у контакту с државама предузети и конкретне кораке, пружајући и финансијску подршку за заштиту људских права. Али лепо срочене декларативне поруке политичара се тешко претварају у дела. Новинаре и даље широм света пребијају, застрашују и све чешће убијају на мафијашки начин.