Незапосленост највећа мука

Није пријатно чути, још је теже доживети, а истраживања показују да се обичан човек често нађе у врло тешкој животној ситуацији. Онлајн испитивања Психолошког саветовалишта „Мозаик”, спроведеног почетком октобра на репрезентативном узорку становништва, просечне старости 37 година, изнела су на светлост дана доста узнемирујућих података. Међу њима су и бројке које показују да је у просеку свака трећа особа у нашој земљи остала без посла, а свака пета је гладовала у неком моменту живота.

Трећина наших суграђана на неки начин је имала везе са ратним дешавањима или била без своје воље мобилисана, а исти проценат њих доживео је саобраћајну несрећу. Свака друга особа била је или јесте болесна, хоспитализована и оперисана, а више од половине њих изгубило је блиску особу.

Како у разговору за наш лист истиче Тијана Мировић, психолог и један од аутора истраживања, ове депримирајуће податке само делимично можемо да тумачимо у светлу чињенице да су рат, бомбардовање, санкције, избеглиштво, сиромаштво и драматичне политичке промене били саставни део нашег живота у последње три деценије. Међутим, оно што је психологе изненадило и поразило јесте чињеница да је скоро петина особа гладовала због недостатака новца, јер је овај податак добијен на узорку људи који су средњих година, имају компјутер и умеју да попуне онлајн анкету.

– Очекивали смо да ће већина рећи да у свом трауматском сећању има бомбардовање и боравак у склоништу, али је веома забрињавајуће колики број њих је доживео незапосленост, губитак посла, мобинг у радном окружењу и дискриминацију по расној, верској, старосној или етничкој основи. Наиме, резултати ове студије говоре да се скоро половина испитаника суочила са незапосленошћу, мобингом на послу, а трећина њих остала је без посла – истиче Тијана Мировић.

Забрињава и податак да је свакој четрнаестој особи одузет стан, односно лична имовина. Искуство избеглиштва и миграција има петина особа, а највећи број испитаника наводи да је пресељење у иностранство, због школе или посла, најчешћи узрок ове трауме.

– Забрињава податак да је чак 60 одсто испитаних изјавило да је доживело психичко насиље, трећина њих била је жртва физичког, а 11 одсто сексуалног насиља. Дискриминацију је доживело 40 одсто испитаника, док је увреде или понижавање на основу расе, вере, етничке припадности, сексуалне оријентације, старосног доба или инвалидитета доживела око четвртина испитаника – наглашава Тијана Мировић.

Наша саговорница скреће пажњу на чињеницу да су се великом броју особа трауме надовезивале једна на другу и подсећа да је души, баш као и телу, потребан предах између два велика стресна догађаја.

– Кумулативно дејство трауме је опасно јер су наши адаптивни механизми истрошени. Због тога се дешава да особа која је доживела смрт блиске особе и губитак посла „пукне” због неког мање стресног догађаја. Осим тога, људи веома различито реагују на велике личне трауме, што пре свега зависи од тога колико смо отпорни и борбени и какви су нам „потпорни системи”, односно имамо ли подршку породице и пријатеља – наглашава овај психолог.