Симулантима прете откази

Уколико Министарство за рад и запошљавање буде прихватило, а Скупштина Србије усвоји измене Закона о раду, на предлог Привредне коморе Србије (ПКС) за допуну законских одредби које се односе на привремену спреченост за рад, послодавци у Србији убудуће ће лакше моћи да дају отказ запосленима који злоупотребљавају боловање.

Ову иницијативу ПКС је поднела ресорном министарству још пре четири месеца, и то због тога што се показало да радници учестало отварају лажна боловања. Надлежни су предложили да се закон допуни тако да послодавац може да затражи извештај здравствене установе на основу коjeг би се утврдила основаност боловања уколико је у току једног месеца проценат запослених који су одсутни већи од десет одсто. Предлог ПКС је да, уколико се утврди да је дошло до злоупотребе права на боловање, послодавац може да запосленом да отказ, односно да поступи у складу са одредбом члана 179. став 3. тачка 3. тог закона, који се управо односи на отказ и разлоге за њега.

У ПКС-у објашњавају да, ако се утврди да је надлежни лекар издавао потврде о привременој спречености за рад које нису биле реалне, може да се покрене поступак пред Министарством здравља због изрицања дисциплинске мере против надлежног лекара.

– Циљ покретања ове иницијативе јесте спречавање злоупотреба овог института у пракси, као и разматрање могућности за побољшање регулативе у области радних односа. Осим ове, ПКС у 2018. није имала других иницијатива за измену Закона о раду – истичу у ПКС.

У Министарству рада се нису оглашавали поводом питања „Политике” о иницијативи ПКС, али ако се може веровати ранијим проценама, у земљи се годишње отвори више од 300.000 боловања, што је више од европског просека. У току прошле године око 11 одсто људи било је на боловању из потпуно неоправданих разлога, резултати су контроле коју је почетком 2018. урадио Републички фонд за здравствено осигурање, а објавила „Политика”. У Министарству здравља тада су најавили да ће ове године доћи до детаљније провере отварања боловања због дијагноза на које се здрави људи најчешће „извлаче” – депресија, стрес на послу, болови у леђима, вртоглавица…

Представници синдиката и послодаваца подржавају усавршавање Закона о раду, а подсећају и на то да свака његова измена иде на штету запослених.

– Није нимало лако утврдити ко је од радника на лажном боловању. Кад се такве ствари дешавају, највише злоупотреба има у државном сектору, док се код приватника такви случајеви могу избројати на прсте једне руке, јер су радници испрепадани од губитка посла. Тамо се малтене нико и не усуђује да ризикује посао отварањем лажног боловања – сматра Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и самосталних синдиката.

Решења која нуди ПКС Савићева само делимично подржава.

– Добро је да се ПКС тиме позабавила, јер не оправдавам лажна боловања, али разумем и људе који то користе да би могли да раде још неки посао да би преживели. ПКС би ипак више требало да се позабави могућностима смањења оптерећења послодаваца науштрб тога да зараде буду веће, да радник буде задовољнији. Јер, ако је просечна плата око 50.000 динара, а гро људи прима упола мање, онда је разумљиво што неко иде на боловање да би могао да ради додатни посао – истиче Савићева.

Да је стање са злоупотребом боловања у фирмама и те како присутно потврђује и Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.

– Дешавало се да радници у унутрашњости, који се узгред баве и пољопривредом, најчешће оду на боловање како би радили свој додатни посао. Када дође време за то, производни погони се буквално испразне. Зато треба пооштрити мере контроле, јер је реч о превари, а и унија ће на социоекономском савету подржати ову иницијативу ПКС-а – истиче Атанацковић, и признаје да је ипак примећено смањивање лажних боловања у односу на период од пре 30 и више година. Тада је било више злоупотреба, била је и мања контрола власника, а и лекари су олако давали боловања. Сада, са општом приватизацијом и већом бригом приватних власника, број таквих превара се смањује – каже Атанацковић.