Два милиона разлога за Карићеву награду

Примајући Карићеву награду за јачање мира и солидарности међу народима, славни руски редитељ Никита Михалков није могао да предвиди драмски обрт који ће се десити на сцени Народног позоришта.

„Ја све схватам и осећам, али док је жива вера, док постоје историја, култура и традиција немате чега да се плашите”, рекао је у понедељак увече захваљујући на награди. „Европа мисли ако се уједини 15 стараца да ће добити једног младића. Не, добиће само дом стараца. Ви сте млади, немојте да журите да заузмете празну собу на том броду”, поручио је руски уметник српској публици.

После ових речи, одсвирана је Бетовенова „Ода радости”, композиција која је проглашена химном Европске уније.

Није то била једина занимљивост на једанаестој додели награда Фондације „Браћа Карић”, током које су признања, осим Михалкова, добили сликарка Оља Ивањицки, драмски писац Синиша Ковачевић, иначе декан Академије БК у два мандата, новинар Захарије Трнавчевић и академик Црногорске академије наука и уметности Светомир Ивановић.

И поред тога што „главни домаћин” Богољуб Карић већ трећу годину не присуствује додели награда (у бекству је), гости су испунили партер и две галерије националног театра. Упадљиво одсутни били су само епископи Српске православне цркве, за које су традиционално била резервисана места у првом реду, и неки од ранијих добитника.

Директорка Фондације „Браћа Карић” Јасмина Митровић-Марић каже да су долазак потврдили „сви који нешто значе у јавном и културном животу земље, укључујући и представнике 20 амбасада”. Свечаност снима седам камера, али откако је угашена БК телевизија више нема директних преноса. „Наредних дана поједине телевизије приказаће цео снимак доделе награде, а направићемо и полусатне прилоге”, објашњава она.

Од некадашњих лауреата виђени су композитор Светислав Божић, академик Василије Крестић, Јован Ћирилов, карикатуриста Југослав Влаховић, Љубивоје Ршумовић, новинар Миломир Марић који је у првом реду седео одмах до Миланке Карић. А треба се подсетити да су међу добитницима Карићеве награде и патријарх српски Павле, академик Љубомир Симовић, редитељ Емир Кустурица, писац Петер Хандке, бивши изасланик УН за људска права Јиржи Динстбир, новинари Бојана Лекић, Милош Васић, Миливоје Глишић, Манојло Вукотић и Драган Бујошевић.

Миланка Карић није пропустила прилику да спомене свог супруга и утемељивача награде Богољуба Карића. „Велики људи су предодређени за велика искушења и страдања и њихов пут је трновит и тежак”, рекла је председница фондације и захвалила добитницима што „у овако тешким и смутним временима подржавају ову награду”.

Захарије Трнавчевић, истакнути члан Демократске странке, који често оштро напада све што има везе са бившим режимом, каже да му не смета што је добио Карићеву награду за новинарство.

„Чињеница да Богољуб није са нама није умањила радост ове свечаности, мада би било боље да је овде. Али, ту су његова супруга Миланка, брат Драгомир и остала породица. Богољуб је покретач фондације и награде су један племенити гест и ја му на томе захваљујем”, истиче Трнавчевић, који је пре више од двадесет година снимио запажени телевизијски прилог о предузетничкој породици из Пећи.

Додатни разлог да се Карићева награда не одбије може бити и за наше прилике високи новчани део од два милиона динара, што је око 25.000 евра, али и златно знамење од 20 грама са два дијаманта које добија сваки лауреат.