Путевима Светог Василија Острошког

Љиљана Хабјановић Ђуровић открива лепоту Поповог поља, које чине долина реке Требишњице и околна брда, које од давнина представљају прву одбрамбену линију православља, па је можда зато Бог одредио да се баш ту роди Стојан Јовановић, будући Свети Василије Острошки. Објашњава којим је дивним и узвишеним утисцима и сећањима хранила ум и душу док је писала роман „Со земљи”.

10 ПИТАЊА: О КЛИМИ
Зиме са мање снега и мраза

(Фото: Пиксабеј)

Временска изненађења постају „редовно стање”, глобално загревање узело је маха. Ако се обистини најгори сценарио, суше ће бити страшније, пожари незаустављиви, биљке и животиње ће страдати, чека нас несташица хране и воде за пиће, плодно земљиште ће бити поплављено, многи градови под водом. Последице глобалног загревања објашњава др Владимир Ћурђевић из Института за метеорологију Физичког факултета у Београду.

Александра Мијалковић

ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА
Покушали су да ме киднапују

(Илустрација: Срђан Печеничић)

Само у једном дану је четворо деце узраста од 7 до 15 година, у различитим деловима Србије пријавило да је неко покушао да их киднапује. Истрага је показала да је у свим случајевима прича о киднаповању била измишљена. Зоран  Миливојевић у својој новој колумни објашњава разлоге због којих деца обично измишљају приче о наводној отмици. То чине да би избегла неку казна, уплашила родитеље задобила пажњу или посебан статус у групи вршњака, а рачунају и на самилост и сажаљење због улоге жртве

ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: Воденице колубарског краја
Мирис брашна и зов чекетала

Од некадашњих 27 дрвених кућица у којима се млело жито данас су остале само четири на рекама Колубаре и Топлице. Данас су то више туристичка атракција него места која су на селу била део свакодневице. Међу њима је и „Јолића воденица” у којој се и даље меље жито, и то на седам каменова. Направљена је пре 300 година, а на садашњем месту је од 1985. О воденицама постоје приче, легенде, мистерије. Старији, који су доносили да самељу пшеницу или кукуруз, и који би често у њима заноћили чекајући свој ред за мељаву, деци су казивали „како се у глуво доба крај воденице појављују виле, а некад их на путу пресрећу караконџуле које им на леђа натоваре џакове с пшеницом или кукурузом”.

Текст и фотографије: Мирослав Стефановић

ОМИЉЕНИ СУГРАЂАНИ
Из Лознице, с љубављу

(Фото: С. Симић)

Како изгледа живот у Србији из угла две Рускиње моћи ће да сазна председник Русије Владимир Путин кад буде прочитао књигу „Моја прелепа Србија” коју му је недавно, приликом сусрета у Москви, поклонио председник Србије Александар Вучић.

Књига је на руском језику, а ауторке су две Рускиње, Јелена Зелинска и Татјана Рибакова која живи у селу Руњани код Лознице. Татјана је пре четири године одлучила да напусти престоницу Русије и дође у Србију. Скрасила се у Вуковом крају.

С. Симић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ