Помор животиња код Вршца

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије саопштило је данас да се на ободу Вршца догодио масован помор дивљих и домаћих животнија зато што су се највероватније отровале семеном пшенице која је третирана противзаконитим фураданом.

Представници Друштва за заштиту и проучавање птица у среду 17. и четвртак 18. октобра, на омањој њиви затекли су 55 угинулих голубова, шест гугутки, шест коза, једну зебу, кокошку и мачку.

Како им је рекао домаћин са оближњег салаша и власник коза, страдао је и фазан, а део угинулих птица и других животиња током ноћи однеле су и појеле друге животиње.

„Оправдана је бојазан да ће у наредним данима бити још угинућа. Сумња се да је узрок тровања семе пшенице са оближње њиве које је, врло вероватно, противзаконито третирано карбофураданом. На целој површини њиве јасно се уочавају зрна пшенице розе боје карактеристичне за фурадан”, рекао је Драженко Рајковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Он је казао да су њихове екипе одмах изашле на терен и да су обавестили полицију, фитосанитарну, ветеринарску, шумарско-ловну и инспекцију за заштиту животне средине.

„Службеници полиције, ветеринарске и еколошке инспекције и представници ловачког удружења из Вршца су изашли на терен, а данас ће поступати остале надлежне институције”, додао је Рајковић.

Како се наводи у саопштењу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, преноси Бета, тровања дивљих врста птица и сисара се најчешће дешава путем затроване хране, односно исхраном дивљих врста птица и сисара лешевима животиња или семеном, који су намерно третирани средствима који садрже карбофурадан и намерно постављени као мамци.

Карбофурадан делује на централни и периферни нервни систем, блокира пренос нервних импулса, изазива парализу мишића и доводи до брзе смрти.

У Србији је од 2014. године забрањен промет и примена средстава за заштиту биља који садрже активну супстанцу карбофурадан.

„Ужасава нас чињеница да се поједини грађани понашају неодговорно, крше закон и доводе у опасност не само дивље и домаће животиње већ и људе. Штетна дејства карбофурадана се не заустављају на животињама већ имају далекосежне негативне последице загађујући земљиште и подземне воде. На крају ће та затрована пшеница завршити и на нашој трпези”, упозорио је Рајковић.