Желимо да затворимо Пандорину кутију на КиМ

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова, Ивица Дачић, поручио је данас у Стазбуру да Београд веома уважава принцип територијалног интегритета, само се, додао је, поставља питање од када се тај принцип примењује.

Јер, казао је Дачић на заједничкој конференцији за новинаре са вицеканцеларом Аустрије Хајнц Кријаном Штрахеом, признаћете да није баш логично да неко ко је признао Косоо и нарушио територијални итегритет и границе Србије сада говои о територијалном интегритету и границама Косова.

„Принципи, неко каже не треба отварати Пандорину кутију? Па што сте је отворили када сте признали Косово? Ми желимо да је затворимо”, казао је Дачић и позвао на реалност када је реч о принципима.

Подсетио је да, када је председник Србије Александар Вучић изашао са идејом о могућем принципу о којем треба разговрати, а то је, каже, био само један од предлога, а других предлога нема, преноси Танјуг.

„То је питање тог разграничења такозваног. То се још није елаборирало. О томе се разговарало на нивоу идеја. Али су неке земље већ у старту, или неки појединци, да то није прихватљиво, подела граница, итд. Знате, ми веома увежавамо тај принцип територијалног интегритета, само се поставља питање од када се тај принцип примењује, јер, признаћете, да није баш логично да неко ко је признао Косово и нарушио територијални интегритет и границе Србије сада говори о територијалном интегритету и границама косова. Дајмо да будемо реални, да причамо о принципима”, навео је Дачић.

Подсетио је да Косово није било федерална јединица у бившој Југославији, било је провинција у оквиру Србије исто као и Војводина.

Па како сада Косово има то право, а Војводину на пример нико не спомиње, запитао је шеф српске дипломатије.

„ Ја се наравно не залажем да Војводина иде тим путем, али је овде реч о националној мањини која живи у другој земљи. Ако ви дозволите принцип да нека национална мањина може сама да формира своју државу, без договора са државом у којој живи, о којим ми међународним принципима више говоримо”, такође је запитао Дачић.

Тако да, како је рекао, када неко говори о опасностима од разграничења, стварања етничких држава, шта је био захтев за Косово као независну државу?

„О каквим то етничким принципима говорите? Када је у Приштини 1991. године живело више од 40.000 Срба, а данас живи неколико стотина. У мом родном граду Призрену, који је некад био главни град Србије у 14. веку, 1991. године је живело више од 10.000 Срба, а данас их живи само 23. Што је 230.000 Срба протерано 1999. године по подацима Уједињених нација, а вратило се за 19 година свега 1,9 одсто и то нико никада не спомиње. То етничко чишћење Срба. Молим вас да то имате у виду”, навео је.

Исто тако, додао је, и када говоримо о Сарајеву, где је 1991. године живело више од 150.000 Срба, а сада их има свега неколико хиљада.

У Хрватској је 1991. године, на пример, рекао је Дачић, живело 560.000 Срба, сада их има свега 180.000.

„Знате, ако се неко оптужује за етничко чишћење и геноцид, како често оптужују Србију, ваљда би требало нас да има више, а других народа мање који су били жртве тог етничког чишћења или геноцида како се говори. Подаци говоре другачије. Ја вас молим да то имате у виду када помињете неке принципе”, закључио је Дачић.

Штрахе: У Интерпол тек после решења

Аустријски вицеканцелар Хајнц Кристијан Штрахе изјаснио се данас, након разговора са првим потпредседником Владе Србије и министром иностраних послова Ивицом Дачићем у Бечу, против чланства Косова у Интерпол, као и против формирања војске Косова.

Штрахе је, на заједничкој конференцији за штампу, казао да се на питања о чланству Косова у Интерполу и формирања војске не може дати позитиван одговор док се питање Косова не реши на нивоу УН. Он је појаснио да Аустрија негативно гледа на чланство Косова у Интерпољу, јер најпре треба разјаснити правно стање у складу са резолуцијом УН 1244.

„Све док немамо решење у складу са Резолуцијом 1244, а она је обавезујућа за обе стране, не може се говорити о чланству у Интерпол и војсци. Без решења које је у складу са Резолуцијом 1244 нема даљих корака”, поручио је Штархе.

Према његовим речима на Балкану постоје отворена питања која треба да се реше и не смеју се унети у ЕУ, преноси Танјуг.

У томе одговорност имају Србија и Косово, које треба да допринесу мирном решавању отворених питања.

Подсетио је да су вођени разговори и да је чак размотрено као могуће решење размена територија са циљем успостављанај одрживог мира.

„То је сада, чини се, на леду, али показује да постоје праве иницијативе које могу водити ка договору, ако су обе стране добре воље и пре свега међународна заједница резултате договора испоштује и прихвати”, подвукао је Штрахе.

Он је истакао да треба да буде циљ да две стране постигну договор, јер је само тако могућ мирни развој.

Отворена питања око граница треба мирно решавати, уз договор, и за то постоји пуна подршка Аустрије, нагласио је Штрахе. Штрахе је подвукао да ако две стране постигну компромис, а размену територија виде као могућност за постизање одрживог решења, према којем би део севера Косова где живе Срби, и део Србије у којем живе Албанци размене, то требало да се размотри. „Увек смо имали став да погођене стране треба да дају предлоге и да договор мора да буде одржив. Ако све две стране договоре око компромисног решења међународна заједница би то требало да поштује, јер би се тиме проблем одрживо решио, а онда више ништа не би стајало на путу будућем пуном признању Косова и имали смо правно разјашњење у вези Резолуције 1244”, објаснио је он. Подсетио је да се подразумевало, када је дошло до разлаза Чешке и Словачке, да се поштује договор два народа. „Застсо што је тада било прихваћено од међународне заједнице, на основу мирног договора две стране, сада не би било могуће на Балкану”, казао је Штрахе.

Истовремено је нагласио да у решавању отворених питања треба узети у обзир и српске интересе, који наилазе на слух у Аустрији. Штрахе је нагласио да се мора разумети да је Косово од битног интереса за Србију и да се по том питању треба обазриво одностити.

Он је истакао да је битно да се у позитивном дугу дође до одрживог решења, које би обе стране прихватиле, јер би тада будућност Балкана могла позитивно да се развија у правцу Европе. Штрахе је рекао да већ дуже негује пријатељски контакт са српским политичарима и да се то сада диже и проширује на ниво две владе.

„Србија је без сумње једна од најважнијих земаља на Балкану и гарант за мир и стабилност у региону. Односи Србије и Аустрије су већ сада добри, али треба да буду продубљени. Идуће године славимо 150 година од успостављања дипломатских односа.

Мислим да је Србија на позитивном путу у правцу ЕУ, а Аустрија ће је у томе подржати”, указао је он.

Штрахе је рекао да Аустрија жели да подстакне и подржи благостање, мир и стабилност на Балкану, а приступни процес су најбоље средство за то.

Европска перспектива Србије и других земаља Западног Балкана, према његовим речима, у сопственом интересу су Аустрије.

Подсетио је да је Аустрија један од највећих инвеститора у Србији са око 400 предузећа, коај запошљавају око 18. 000 људи.