Додик иде у Сарајево у новембру

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Може ли то што се лидеру ХДЗ БиХ Драгану Човићу, бесном због „изиграности Хрвата”, не жури да формира власт на нивоу БиХ – где његови функционери већ седе у фотељама – и то што би Милорад Додик што пре да заузме полуге у заједничким институцијама, у којима тренутно раде његови политички опоненти, бити узрок ремећења добрих односа СНСД-а и ХДЗ-а БиХ? То је само једна од дилема која се ових дана помиње у контексту неизвесности брзине формирања власти на нивоу БиХ. Ситуација је донекле предвидљивија у Републици Српској, мада и ту постоје варнице које слуте на могуће неспоразуме.

На изборима је одлучено да су најјаче странке – СНСД у српском народу, СДА у бошњачком и ХДЗ БиХ у хрватском. Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ има рок да саопшти резултате до 7. новембра. После тога почиње процес успоставе власти на свим нивоима у БиХ. Званичницима који су директно бирани, као што су чланови Председништва БиХ, као и посланицима по скупштинама, ЦИК БиХ додељује сертификате после објаве резултата. Затим скупштине заказују прве конститутивне седнице. Скупштина РС за то има обавезу од петнаест дана од објављивања коначних резултата. То значи да би прва седница Скупштине РС требало да буде одржана до 22. новембра.

Теоретски је могуће да новоизабрана председница Жељка Цвијановић – која на првој седници Скупштине РС полаже заклетву – у кратком року после тога обави консултације и предложи мандатара уколико обезбеди 42 гласа у Скупштини РС. Слична пракса је и у осталим парламентима у БиХ, то јест парламенту БиХ, и парламенту ФБиХ, као и у кантоналним парламентима, где се рокови за прве седнице крећу од петнаест до месец дана по објави коначних резултата.

Када је реч о члановима Председништва БиХ, они преузимањем сертификата, што се очекује непосредно по објави коначних резултата, преузимају и дужност, с тим што постоје и протоколарне обавезе, као што су полагање заклетве и формална примопредаја дужности између бивших и садашњих чланова. Али, може се очекивати да би већ у новембру Милорад Додик, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић могли да преузму Председништво БиХ.

Потпредседници РС су реизабрани и то су Рамиз Салкић и Јосип Јерковић, док се председник и потпредседник у Федерацији БиХ не бирају директно, већ из парламента.

„Што се тиче досадашње праксе доделе сертификата, ми смо се договарали с органима који су бирани, па се тако с протоколом Председништва БиХ договоримо који је то датум за уручење сертификата, а тако и с осталим органима, Скупштином РС, парламентом БиХ, парламентом ФБиХ, кантоналним скупштинама”, појаснили су нам у ЦИК БиХ.

Приликом преузимања сертификата потписује се и изјава да ли се прихвата или одбија понуђени мандат, а након прихватања – почиње да тече мандат. Прве конститутивне седнице парламента ФБиХ и БиХ (изузев домова народа у ФБиХ и БиХ, где би услед кризе могло бити кашњења) и кантоналних парламента такође је реално oчекивати у новембру. Међутим,  период за успоставу извршних власти мало ко може поуздано предвидети, с тим да је извесно да је формално могућ тек после конституисања парламената.

На политичком нивоу изван скупштинских сала, нека врста расправе о томе се већ одвија. У Српској постоје превирања између коалиционих партнера, али по свим изјавама, неће бити неочекиваног застоја и очекује се да РС брзо добије извршну власт, вероватно до краја године. Раскорак се појавио изеђу две најјаче странке у коалицији, то јест Додиковог СНСД-а и Павићевог ДНС-а. Додик је оптужио ДНС да у својим редовима има „мангупе” који су радили против заједничких кандидата, агитујући за противнички тим, али у ДНС не пристају да се удаље од својих кадрова и траже доказе од Додика.

Иако се спекулише како Додиков СНСД са око 28 мандата и Ђокићеви социјалисти са око седам мандата могу уз помоћ мањих партија да обезбеде недостајуће посланике за већину од 42 посланика, мало је оних који верују да ће ствари отићи тако далеко да дође до раскида коалиције. Чак и у светлу спекулација да у највећој опозиционој партији, СДС-у, постоје многи који би се приклонили тој већини и „српском јединству” и широкој коалицији о којој се увелико спекулише. А да ли ће СДС прихватити сарадњу са СНСД-ом, одлучиваће ускоро главни одбор те партије, након што резултати буду коначни.

Спекулише се и о томе да у Павићевом ДНС-у постоје две фракције, али је Марко Павић рекао да је Председништво странке – у којем је девет новоизабраних посланика Скупштине РС – једногласно да се неће одрицати својих кадрова без доказа и да се са тим ставом иде даље у разговоре са СНСД-ом за успоставу извршне власти. Све стране уверавају у то да неће бити нестабилности у РС.

Ситуација је, ипак, битно мање предвидива у Федерацији БиХ, где постоје озбиљни политички сукоби између Хрвата и Бошњака након избора Жељка Комшића у Председништво БиХ, после чега је Драган Човић успоставу власти условио изменама Изборног закона БиХ. Буде ли саботиран избор федералне власти, извесно је да ће се то пренети и на ниво органа БиХ због начина избора домова народа на тим нивоима, па засад нико не може прогнозирати када ће ФБиХ и заједнички органи у Сарајеву добити власт. Као оптимистичан рок у политичким изјавама помињало се пролеће наредне године, а како су медији извештавали, кључеве будуће власти држе Додик, Човић и Изетбеговићева СДА.