Хашоги дрма принчев трон

За три године откако је, након велике чистке на двору, преузео главну реч у Саудијској Арабији, Мухамед бин Салман је у својој брзоплетости увукао земљу у неколико подухвата који су штетили њеном имиџу: војну интервенцију у Јемену, блокаду Катара, отмицу либанског премијера, изнуду новца од домаћих богаташа и хапшење активиста за људска права.

Али, до нестанка новинара Џамала Хашогија, за којег и Доналд Трамп најзад признаје да „свакако изгледа” да је мртав, никада се није чинило да би краљев син и принц престолонаследник могао изгубити престо.

Колико год жучи било проливано по њему због одуговлачења с осудом Саудијаца због Хашогија, председнику САД није лако, понајмање због страха да би изолацијом Ријада Америка остала без зараде од продаје огромних количина оружја. Саудијска Арабија је стожер америчке блискоисточне стратегије, нарочито у палестинском питању и „обуздавању” Ирана. Зато и Израел са зазором посматра одмотавање афере око Хашогија.

На принца се рачуна да ће, уз помоћ Уједињених Арапских Емирата, арапски свет придобити за решење неповољно по Палестинце и ујединити га политички, економски и војно, у такозваном арапском НАТО-у, против Ирана и Муслиманског братства. Ако кућа Сауда процени да 33-годишњи Мухамед бин Салман ипак није права особа да је предводи кроз већи део овог века и ако уопште има још снаге да га у томе спречи, јер он је акумулирао огромну моћ, губи се тренутно кључни играч за ту стратегију.

Оне који желе њен успех на страх може наводити то што принчева позиција ионако није неупитна. Летос одбивши амерички план за Палестинце, краљ Салман (83) је, упркос дубокој старости и нарушеном здрављу, показао да престолонаследник још мора за понешто да га пита.

А грубим третманом противника у непрегледно разгранатој владајућој породици принц је отклонио непосредне претње, али и продубио отпор оних који нису остали без сваког утицаја и једва чекају прилику попут ове коју им Хашогијев случај даје да агитују против Мухамеда бин Салмана.

Шта се збива у замршеним лавиринтима моћи у Ријаду и да ли се, као што се на Западу нагађа, принцу дрма трон, не може се знати. Није јасно ни шта би могао значити нагли и наводно трајни повратак у домовину саудијског амбасадора из Вашингтона усред овог хаоса, кад је тамо нужно имати човека од поверења.

Амбасадор би то морао бити, јер реч је о Халиду бин Салману, млађем брату принца Мухамеда, за којег се спомињало да би могао постати следећи у реду за престо. Али, Халида су биле и гласине, истина – потекле из извора блиских Катару и стога ненаклоњених Мухамеду бин Салману нарочито, као и његовој породици уопште, да није у складним односима са братом.

Уз све евентуалне ривале, превелики је капитал, економски и политички, домаћи и страни, уложен у принца да би он тек тако одлетео с власти. И Владимир Путин каже да треба сачекати чињенице о Хашогију пре него што Русија поремети односе са Саудијцима.

Ако му трон није угрожен, један важан план Мухамеда бин Салмана већ је у опасности због бојкота форума на којем жели да привуче инвеститоре за своју визију економске реформе Саудијске Арабије.

Уз сву своју пренагљеност, принц је осетио да је ово можда последњи тренутак да се трансформише привреда зависна од нафте и оптерећена огромним субвенцијама и гигантским државним сектором. Већ само пропаст тог наума увлачи све Саудијце у проблеме, мада ни овај принчев план није био лишен тачака за које се могло претпоставити да ће саме по себи једном изазвати потешкоће.

Економско посртање Саудијске Арабије повукло би за собом хрпу невоља за регион, чак и за њене ривале. Можда и зато Турска врло дозирано објављује информације о нестанку Хашогија и оставља простора за нагодбу с кућом Сауда уместо да се постави агресивно, што се могло очекивати с обзиром на то да је њен ривал у много чему и да је новинар нестао у конзулату у Истанбулу. Али, Саудијци су и велики улагачи у Турску, која већ пролази кроз озбиљну економску кризу.

И принчев план за модернизацију ислама и друштва долази у питање. Премда недоследан и осмишљен тако да очува његову моћ, та је замисао храбрила Западњаке да опет замишљају неку врсту демократичнијег исламског система, какав нису добили од Турске под Реџепом Тајипом Ердоганом.