Принчевска замка за Трампа

То што је разбуктао рат у Јемену до тачке хуманитарне катастрофе, што је наметнуо блокаду Катара, киднаповао премијера Либана, похапсио принчевску елиту да би им потом отео милијарде долара или агресивно отворио конфликт са Канадом због критика стања људских права – све то није спречавало америчку администрацију да у саудијском престолонаследнику Мухамеду бин Салману види реформатора и гаранта стратешког партнерства за наредне деценије.

Када је посетио Ријад, прву адресу свог првог званичног путовања у свет, Доналд Трамп је остарелом и оболелом краљу Салману бин Абдулазизу и младом принцу одређеном за његовог наследника поручио да не морају да брину око критика стања људских права у дубоко конзервативној монархији којој је Куран устав.

Познатији као МБС, престолонаследник је, изгледа, преценио охрабрење, па је праксу бруталних обрачуна са критичарима власти изнео ван граница Саудијске Арабије: тешко је замислити да је 15 егзекутора без његовог знања отишло за Истанбул да би убили саудијског новинара дисидента Џамала Хашогија, који је од притисака побегао из домовине за САД и као уводничар „Вашингтон поста” наставио да критикује принчевску опресију.

Уколико би се доказало да налог за убиство води све до престолонаследника, онда је и Трамп у проблемима јер би морао да се одрекне услуга принца коме је доделио кључну улогу на Блиском истоку.

Трамп је саопштио да сматра да је Хашоги мртав и да верује разним обавештајним подацима од којих неки јасно сугеришу да је у убиство умешан саудијски врх. Шеф беле куће тврди да ће амерички одговор на убиство бити „веома оштар”. Какав и када, није саопштио.

За очекивати је да ће Трамп бити више него обазрив према стратешком савезништву успостављеном још 1932, када је основана Саудијска Арабија. Трампова теорија о „одметнутим убицама” била је први наговештај да амерички председник не жели да траг води до врха куће Сауда.

Администрација и саудијска краљевска породица трагају за обострано прихватљивим објашњењем Хашогијеве смрти – таквим којим ће се избећи умешаност принца Салмана, пише „Вашингтон пост”.

Обострано прихватљиво објашњење, еуфемизам за прикривање истине, изгледа је пронађено: Хашоги је убијен у тучи до које је дошло приликом испитивања. У Ријаду је ухапшено 18 Саудијаца док су саветник Краљевског суда и заменик шефа безбедности смењени.

Свемоћни принц наставиће да – многима неубедљиво – тврди да ништа не зна. Иако под притиском светске јавности која је згрожена бруталном егзекуцијом у згради саудијског конзулата, Трамп ће похвалити престолонаследника што је допринео да се убиство разјасни.

Трамп не жели да изгуби принца, чијем је успону значајно допринео његов зет и специјални саветник за Блиски исток Џаред Кушнер. По цену нове изолације САД у свету избегнута је криза око председникове спољне политике.

Вашингтон не да „реформатора” Салмана иако се показује да су укидање забране женама да возе кола, отварање биоскопа и позоришта козметички потези који су више него недовољни да поравнају негативну репутацију коју је принц стекао ратовима, хапшењима, туртуром и сада гротескним убиством.

Могуће да МБС постаје неприхватљив лик за будућег краља, али то не значи да је Вашингтон спреман да уништи кредите које су дали принцу сматрајући га кључном фигуром за „Посао века” – Трампову варијанту решења израелско-палестинског конфликта

Трамп је принцу Салману, проглашеном за лидера арапског света, и египатском председнику Абделу Фатаху ел Сисију доделио кључни задатак да Палестинце приволе да поново успоставе контакт са Вашингтоном, прекинут после америчког признавања Јерусалима као главног града Израела.

Хашогијева ликвидација задаје ударац и израелским плановима да са МБС раде на стратешком партнерству усмереном против заједничког непријатеља – Ирана. Израелско-саудијска осовина требало би да промени статус кво у региону.

Ријад би на фронту против шиитског Ирана требало да окупи сунитске Арапе и обезбеди нормализацију односа са јеврејском државом, а Израел би заузврат добио Трампов план, за који се претпоставља да прихвата политику окупације палестинске земље.

Случај „Хашоги” запертио је да сруши конструкцију. МБС је постао неко ко дискредитује сваког ко с њим сада сарађује. Многи пословни званичници са Запада, укључујући и америчког секретара за финансије, отказали су учешће на великој конференцији инвеститора у Ријаду која се отвара за неколико дана.

Има ли краљ Салман још толико моћи да, уместо свог агресивног сина, одреди новог престолонаследника, као што је већ два пута урадио од како је постао монарх 2015? Тако би повратио део ионако лоше репутације земље којом влада и избегао неизбежан степен изолације краљевине?

Питање је, међутим, да ли краљ разуме домете штете од афере „Хашоги”. Да ли је спреман на промене? Још је важније питање како Трамп тумачи домете Хашогијевог убиства, које говори много о Саудијској Арабији, али може да каже и више о садашњој америчкој администрацији.

САД су понекад знале да покажу да многе друге вредности могу да буду важније од оружја и нафте: међународне норме, демократски избори, слобода говора – али никада у случају апсолутистичке арабијске краљевине.

Трамп ће, по свему судећи, потврдити да су му нафта и продаје америчког оружја Саудијцима у вредности од више стотина милијарди долара приоритет. Патетично ће прихватити алиби свог стратешког али злочиначког и деспотског савезника само зато што предводи његов фронт против Ирана, покушавајући притом да не примети да је Техеран добио сјајну маркетиншку прилику да поентира у оптужбама саудијске репресије и милитантности.