Грчка влада нејединствена око Скопља

Од нашег дописника

Атина – Грчка влада различито тумачи резултате гласања у македонском парламенту чиме је завршена прва фаза која отвара пут за приступање уставним променама које су услов за ступање на снагу Преспанског споразума.

Алексис Ципрас поздравља македонског премијера Зорана Заева и говори о „великом кораку ка заједничком успеху, ка мирној и просперитетној будућности за два народа”, док је министар одбране Панос Каменос прокоментарисао да је „реч о подмићивању македонске опозиције и притиску на посланике како би гласали”.

На свом твитер налогу Каменос је написао да не може да поверује да у данашњој, демократској Европи оног ко гласа против чека казна, док онај ко се потчини – добија бонус из црних фондова.

„Мене је срамота”, написао је Каменос и на тај начин још једном показао колико су велика размимоилажења у коалиционој влади и његова диференцијација према ставовима премијера Ципраса с којим се непрестано сукобљава управо око македонског питања.

Неизвесно је како ће се ствари одвијати у грчком парламенту уколико и када питање Преспанског споразума дође на дневни ред. Каменос, као министар одбране и лидер Анел партије, обезбеђује Ципрасу тесну већину коју, како је до сада тврдио, не намерава да пружи уколико било које уставно име за суседну државу у себи буде садржало „назив Македонија”.

Каменос тврди да неће одустати од своје позиције, прети да ће срушити владу, мада је у последње време, изгледа, с Ципрасом склопио некакав „џентлменски споразум”.

Претпоставке су да ће за завршетак процедуре у Скопљу требати још времена јер у македонском парламенту тек за двадесет дана предстоје још два гласања после озваничења предлога амандмана и затим њиховог усвајања за шта је, опет, премијеру Заеву потребна двотрећинска већина.

Реч је о, за Атину, суштинским променама које се односе на додавање придева „Северна” у називу Република Македонија у целом тексту Устава, затим измене у преамбули, где се при навођењу државотворних традиција истиче Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније (АСНОМ) и прецизирају све одлуке које су на њему донете, затим гаранције око неповредивости територијалног интегритета и суверенитета земље, али посебна брига о дијаспори и Македонцима у иностранству.

Дакле, када се цела процедура заврши у Македонији, тек тада питање ратификације долази на дневни ред грчког парламента. До тада, министар одбране може да промени гледиште, постане мекши и на неки начин узврати премијеру Ципрасу који је зарад очувања власти и смиривања страсти жртвовао шефа дипломатије Никоса Коцијаса не заштитивши га од напада Каменоса да је, између осталог, незаконито користио и трошио специјалне фондове Министарства иностраних послова.

Да је Ципрасова влада узбуђена говори и одлука премијера Ципраса да, као нико пре њега, после оставке Коцијаса званично, на инаугурацији, преузме и функцију шефа дипломатије. Ципрас жели да у својим рукама држи чврсту контролу спољне политике, посебно македонско питање, али и успостави пољуљане односе с Москвом за шта је, после протеривања руских дипломата и начина на који је то учињено, окривио сада већ бившег министра иностраних послова.

Током децембарског сусрета с Путином у Москви, Ципраса чека нимало лак посао да у Кремљу поврати пољуљано поверење.

Међутим, до ратификације у грчком парламенту очигледно може много тога да се промени, па чак да дође и до превремених избора. Рејтинг Сиризе је тренутно врло низак јер према испитивањима јавног мњења, за читавих 11 одсто заостаје за опозиционом Новом демократијом.

Ципрас негира могућност превремених избора, али увређени бивши шеф дипломатије прети да ће за собом у парламенту повући и неке незадовољне посланике Сиризе, чиме се скромна већина озбиљно доводи у питање. Истовремено, очигледно је да ће се наставити јавни рат и изношење „прљавог веша” између Коцијаса и министра одбране Каменоса око коришћења специјалних фондова којима располажу важна министарства.

Да је ствар озбиљна говори и захтев владине канцеларије да се покрене судски поступак против новинара листа „Иефемерида” јер је, наводно, довео у питање националне интересе објавивши извештај са седнице владе на коме се говорило о великим сумама за специјалне, како кажу, тајне фондове. Наводно је реч о тајним документима што лист негира. Поступак владе изазвао је оштру осуду грчких средстава информисања, која се позивају на слободу штампе и тврде да их Ципрасова влада терорише.