Стане Доланц ми је чувао леђа

Краљ фудбалских намештаљки и естрадних марифетлука из доба бивше Југославије, Велибор Џаро Џаровски само се наизглед повукао у илегалу. Али за „Политику” тврди да не може преко ноћи да заборави нешто што је радио последње четири деценије.

Бивши председник Фудбалског савеза Југославије Славко Шајбер јавно га је оптужио да је „црно зло” југословенског фудбала, јер Џаровски и сада, после толико година, признаје да је наместио цело 34. коло Југословенске лиге 1986. године. Шајбер је долазио у сплитски затвор, пружајући доказе тужиоцу и истражном судији да је мистериозни Џаро наместио чак 22 фудбалске утакмице.

– Погрешили су, наместио сам 23 утакмице. Међутим, када се дошло до анализе утакмице Хајдук – Слобода у Сплиту, а резултат је био 1:1, онда је тужилац рекао – ваља после овога изаћи на риву. То је значило, зашто да чачкамо Хајдук. Имамо Џаровског и онако за 22 намештене утакмице – сећа се македонски мешетар.

Претили су му затворском казном од 15 година. Пустили су га после 90 дана.

– На почетку суђења рекао сам да је ово озбиљан случај и да ће неко у судници умрети. Заиста, ускоро је преминуо тужилац, таст мог доброг пријатеља, музичара Тончија Хуљића. Дошао је нови тужилац Младен Бајић, изузетно паметан момак. После тога, постао је државни тужилац Хрватске. У шали сам га назвао „својим кадром”. Господин Бајић је после гонио Иву Санадера, бившег премијера Хрватске. Тако смо Санадер и ја постали његови најчувенији клијенти – наставља седамдесетогодишњи десперадо југословенског фудбала, политике и естраде.

Како је заиста успео да намести читаво коло Југословенске лиге и још много утакмица без казне?

– Нису за мени највећи успеси Здравко Чолић, Мишо Ковач, „Бијело Дугме”, Тереза Кесовија, Бора Чорба, Оливер Мандић, Кемал Монтено, Мики Јевремовић, „Индекси” и „Леб и сол”, чији сам био менаџер, већ фудбалски клуб Слога Југомагнат у првој Македонској лиги. Освојили смо три титуле заредом, захваљујући мени.

Џаровски потом објашњава своју технологију:

– У сваком клубу имате играче који су коцкари, требају му паре за кућу, жели нови ауто или има љубавницу коју треба издржавати. Нормално је да сам на стадионима, где сам радио концерте, упознавао играче. Мувао сам и с управама клубова. Уђем у свлачионицу судији и кажем: „Не вадите картоне, данас играју два пријатељска клуба. И свима је све јасно.”

Питам га ко му је од политичара чувао леђа у доба социјалистичке Југославије јер је немогуће да је тако лежерно чинио кривична дела за које су запрећене високе затворске казне. Ко му је, дакле, био покровитељ?

– Наравно да сам имао политичка леђа, и то широка, иначе бих још био у затвору. Један од мојих заштитника био је Стане Доланц, тадашњи шеф тајне и јавне полиције Југославије, човек који је хтео да наследи Тита. Заштиту ми је пружао и власник клуба који је био првак скраћене Југославије, испред Звезде и Партизана. Био је мој велики пријатељ. Заједно смо летовали и коцкали се по казинима. Још један мој заштитник је и данас краљ Светог Стефана – донекле је загонетан Џаро, остављајући да погађамо ко су била још двојица његових моћних пријатеља. Поред Доланца, онај други је, по логици ствари, Жељко Ражнатовић Аркан. О идентитету трећег човека, „краља Светог Стефана”, како га је назвао Џаровски, можемо само да нагађамо.

Али није све текло тако глатко за Џаровског. Пуцали су на њега када је крао бодове за скопски Вардар два пута. У Прибоју на Лиму и Тузли.

– Намештао сам ја и европске клупске и репрезентативне утакмице. И једну утакмицу репрезентације Македоније. Требало је избацити Републику Ирску. Италијански судија је свирао два пенала за Македонију...

Инсистирам од Џаровског да ми одговори, како може да јавно говори о намештаљкама у којима је учествовао без икаквог кајања.

– Зашто бих се плашио овога што говорим? Ти случајеви су застарели. Да се разумемо, ја сам, једноставно, забављао људе и народ Југославије. Путујући земљотрес Здравка Чолића, који сам организовао је ситница за фудбалске земљотресе које сам изазвао – тврди он.

Као што је сигуран да му због ових речи ни овога пута неће фалити ни длака с главе, Џаровски сматра да утакмица Пари Сен Жермен – Звезда није намештена. Због чега тако мисли искусни преварант?

– Афера је лансирана да би се у други план ставило мешетарење у Белгији. Опет ће време показати да сам у праву – сигуран је он.

Доказ да Џаровски никада неће отићи у пензију је и актуелна политичка ситуација у Македонији.

– Политичари из Македоније ме преко својих посредника зову да средим ситуацију у Собрању око промене устава. То се, иначе, решава за пет минута. За толико бих решио уставну и политику кризу, али не желим да се мешам у политику. Ја имам одличне односе и с владајућом партијом у Македонији и с опозицијом, као и с албанским политичким партијама. Контактирали су ме и једни и други и трећи, понављам, преко посредника. Политика вам је као и фудбал. Све се може купити. Али мој најбољи пријатељ међу политичарима Васил Тупурковски није активан, па не желим да се мешам – тврди човек који пише књигу која ће се звати „Балкански дриблинг”. Снима и документарац под радним насловом „Професор из Македоније”.

Ко је мистериозни политички дриблер закулисних фудбалских радњи који уз гласан осмех наставља:

– Било је великих политичких интереса да се клубови пласирају у Прву лигу или оду у Европу. У намештаљкама су највише учествовали шефови СУП-а и директори великих фабрика и комбината. Нисам намештао утакмице само с кешом, већ и с барираним чековима, ваучерима, акцептним налозима – открива он.

Када га питају када је рођен, он каже само шифру – ИБ. Велибор Џаровски је рођен 1948. године. Подразумева се да је био добар пријатељ с генералом Јовом Капичићем, шефом Удбе и Голог отока.

– Капичић је био добар човек. Лазар Колишевски ми је често говорио да га пуно поздравим – опет се смеје балкански дриблер чији је животни мото: „Не дирајте ми ћерку, Здравка Чолића и Црвену звезду.”

И поручује:

– Док ходам, увек ћу да радим, да бих доказао да сам највећи. И, наравно, због пара!

Лакрдија века

Најпознатија утакмица коју је наместио Џаровски била је утакмица нижеразредних македонских клубова Лескоец – Велгошти, која је одиграна 1971. године.

Завршена је резултатом 134:0. Џаро је морао да направи толики резултат јер се плашио да конкуренција не направи још већи.