Борац

После четири године успешног рада, двадесет премијера, преко 100 награда, учешћа на бројним домаћим и иностраним фестивалима, смењен је Жељко Хубач, први човек ансамбла Драме Народног позоришта у Београду.

Овакав потез Дејана Савића, управника националног театра, наишао је на оштру реакцију културне јавности како у земљи, тако и региону. Уметници и чланови ансамбла Драме, изражавајући свој протест због новонастале ситуације, отишли су корак даље, затраживши Савићеву смену, као и да се преиспитају разлози Хубачевог одласка.

– Дошли смо у ситуацију да ћемо после премијере „Балканског шпијуна”, следећу премијеру, Станковићеву „Нечисту крв” у режији Милана Нешковића, уместо почетком новембра, како је планирано, имати у најбољем случају тек почетком априла 2019. године. Дакле, у јубиларној 150. сезони нећемо имати премијеру пуних седам месеци, а то ће се одразити погубно на укупан репертоар и у наредној сезони. Борићемо се свим расположивим уметничким средствима и уверен сам да се у Драми за ове четири године формирала критична маса која има снагу да помери овај Сизифов камен – рекао је, поред осталог, Жељко Хубач у интервјуу за „Политику”, објављеном само два дана пре његове смене. 

А борба Жељка Хубача прати још од рођења. Рођен у Тузли, одрастао је у Зеници и Лесковцу као усвојено дете. Његови, како зна да каже, једини прави родитељи били су Чех и Српкиња, односно новинар и глумица. Отуда и његова страст и љубав према писању и позоришту у које је ушао када је досезао висину термоакумулационе пећи.

Знао је још као танани малишан да преспава пробу или представу у гардероби, а прва сценска искуства „крао је” од великог породичног пријатеља, редитеља Јована Бате Путника. У младости се ипак окренуо техничким наукама, после војске уписао је Електротехнички факултет у Нишу, где је као један од најбољих студената догурао до треће године.

Управо тада одлучио је да Ниш замени Београдом с намером да упише драматургију. Нису га примили, али ни обесхрабрили. Те године, ипак, дипломирао је на Вишој електротехничкој школи и уписао физику. И таман када је апсолвирао на Природно-математичком факултету, примљен је на драматургију.

Његови драмски комади до сада су 39 пута премијерно изведени у професионалним позориштима у Србији: Београд, Нови Сад, Ниш, Лесковац, Шабац, Ужице, Крушевац, Зрењанин, Кикинда, Косовска Митровица и Врање, у Бугарској: Пловдив, Видин и Крџали, али и у Загребу, Зеници, Стокхолму, Токију и репризирани више од 1.000 пута. Драме су му превођене на енглески, немачки, руски, бугарски, пољски, шведски и јапански језик.

И поред тога што иза себе има и те како лепу уметничку каријеру, Жељко Хубач највише је поносан и срећан у кругу своје породице, супруге Александре и деце Матеје и Саре.