По правду и у Стразбур

Француски хуманитарац Арно Гујон и даље не може да буде у конвојима помоћи за српске енклаве на Косову и Метохији, које организује последњих 14 година. Покрајинско министарство унутрашњих послова одбило је жалбу на одлуку привремених косовских институција од 10. септембра о забрани уласка на Космет. Упркос томе, оснивач удружења „Солидарност за Косово” овластио је свог адвоката да поднесе тужбу на то решење управном суду Косова, као последњој правној инстанци у покрајини.

– Одлука привремених косовских институција је арбитрарна, без образложења и рока и као таква је бесмислена. Надам се да ће Управни суд укинуту ову забрану. Али уколико не успемо, жалићемо се и Европском суду за људска права у Стразбуру. Нећу се смирити док не будем успео да укинем ту срамну одлуку и поново помажем Србима на Косову и Метохији – казао је Гујон.

Како су реаговале српске власти на забрану Приштине?

Веома сам задовољан подршком и помоћи коју сам добио од Канцеларије за Косово и Метохију чим ми је уручена ова забрана. На сваком кораку осећам огромну подршку и од народа и од медија, који уважавају мој хуманитарни рад у тешким околностима. Велику захвалност дугујем и Рашко-призренској епархији, која се ангажовала око помоћи преко међународних институција на Космету. Ипак, најдража ми је морална подршка деце из енклава која ми шаљу цртеже. То ми је највећа сатисфакција.

Да ли вам је, као француском држављанину, и колико, помогао Париз?

Успели смо кроз медије да информишемо јавност у Француској шта се догађа у српским енклавама које су брука за Европу у 21. веку, као и шта се мени догађа. Објављен је велики чланак у „Фигару”, под називом „Помоћ Србима није злочин”, који је написао заменик директора овог магазина. Био је најчитанији на сајту „Фигара” те недеље. Такође, добили смо велику подршку и од наших донатора који су били згранути због одлуке косовских власти да ми забране улазак. Они сматрају да је то додатни притисак на Србе који живе на Косову и Метохији. Написао сам и послао писмо и француским амбасадама у Београду и Приштини. Амбасадор Француске у Београду Фредерик Мондолони примио ме је на разговор, озбиљно схватио ситуацију поводом забране и написао извештај за Париз. Сада је све у рукама француске администрације и надам се да ће се залагати за поштовање људских права, слободе кретања и да ће уважити чињеницу да је помоћ угроженом српском становништву и људима у енклавама преко потребна.

Како су на ваш апел реаговале политичке партије у Француској?

Трудио сам се да не политизујем овај случај, јер сматрам да поштовање људских права као и права на помагање онима којима је помоћ потребна, није ствар политичког мишљења већ цивилизацијских вредности. Зато сам се обраћао институцијама без обзира на политичку опредељеност оних који их воде. Имао сам неколико озбиљних разговора у Паризу поводом те забране и један од важнијих састанака био је са послаником из странке председника Емануела Макрона, који је такође веома забринут због настале ситуације и жели да организује саслушање у Народној скупштини Републике Француске. Верујем да ћемо успети да померимо ствари с мртве тачке и да ће међународни притисак на Приштину бити успешан.

Уколико ни то не уроди плодом, да ли очекујете да о вашем случају 11. новембра у Паризу разговарају председници Француске и Србије, Емануел Макрон и Александар Вучић?

Свакако да би Макрон и Вучић могли да помогну у тој квазиправној и неравноправној борби коју водим, али да ли ћу бити једна од тема њиховог разговора, остаје да се види.

Колико је забрана кретања онемогућила рад ваше хуманитарне организације?

Много нас је успорила и довела у питање наш хуманитарни рад. Али, нећемо се предати. Сви хуманитарци у нашем удружењу спремни су да истрају да се помоћ угроженим Србима настави. Због забране уласка, пројекат реновирања школа је нажалост прекинут. У септембру је требало да почнемо да радимо на обнови неколико школа. Негде прокишњава кров, негде је потребно заменити прозоре, увести централно грејање да се деца не би смрзавала током зиме. Нажалост, због Приштине сада све то касни. Ипак, захваљујући сарадњи коју имамо са Рашко-призренском епархијом пребродићемо препреке и тај пројекат ће упркос свему ускоро почети да се остварује. Школе које смо изабрали биће реновиране и уложићемо у њих 100.000 евра.

Шта ће се догодити уколико бесмислена забрана уласка на Космет остане?

Решени смо да наставимо наше хуманитарне активности упркос том великом ударцу. Помоћ Србима у енклавама, коју пружамо већ 14 година, остаје наш приоритет јер је ситуација нажалост и даље веома тешка и опасна. Забринут сам не само због забране већ и због претњи које сам добио од припадника обавештајних служби Косова током мог привођења и испитивања. Кад бих поново успео да одем на Косово и Метохију, постоји могућност да будем ухапшен, као што се догађа Србима повратницима које држе затворене по неколико месеци, а потом их пуштају без образложења. Ако се сетимо како су третирали једног од највиших званичника државе Србије, Марка Ђурића, кога су замало линчовали у Приштини, шта бих ја могао да очекујем?

Планирате ли као и сваке године да организујете Божићни конвој?

То је одлична традиција и планирамо наш Божићни конвој који креће крајем децембра. То ће бити 15. конвој заредом који организујем. Нашао сам вођу пута који ће моћи да ме замени. Упркос опструкцијама Приштине, наша солидарност неће јењавати. Сигуран сам да ће деца у енклавама највише да се обрадују играчкама и чоколадицама, док ће родитељи бити задовољни што смо њиховој деци поклонили школски прибор, ципеле, чизме, јакне, чарапе, џемпере и све што им је потребно.