У СЕНЦИ ЛАШКОГ ПИВА

Неодољив је сврабеж народне слутње да га власт поткрада, да ја сама себи сврха и да је Бог прво себи створио браду. Расма Карклинс, професорка на једном од чикашких универзитета у књизи "Систем ме је натерао", с поднасловом "Корупција у посткомунистичким друштвима" (издање "ОЕБС, Мисија у Србији") пише:

"Недемократске снаге вешто преузимају антикорупцијску заставу и залажу се за успостављање чврсте руке која би ауторитарним средствима донела промену. Уколико продемократске снаге не поведу борбу против корупције, или уколико се боре против корупције без успеха, стварају отворен простор за ауторитарне снаге, како леве тако и десне. Корупција се мора узимати за озбиљно, јер често доводи до огорчености против режима, макар он био и демократски, и може представљати повод за револуцију".

Рећи ће неко да сам потегао тешку артиљерију малим поводом: ових дана је, наиме, откривено да је државно-друштвено предузеће задужено за припрему и одржавање спортске манифестације под називом "Универзијада", мимо закона о јавним набавкама склапало послове наоколо и у данима који следе правиће се рачун да ли се неко уградио у уговоре, а рачун неће бити олакшан због чињенице да је афера пукла око уговора с фирмом из Хрватске, вараждинским "Вартексом", који је вредан посао добио, како изгледа, за обећање о спонзорству овог студентског спортског такмичења.

Наиме, већ смо се наслушали оних којима је преча чињеница да је реч о фирми из Хрватске него сумња да неко ради мимо закона у своју корист а на штету буџета. Није записано да је униформе за ову манифестацију морао да шије, рецимо, "Први мај" из Пирота, али је записано да би посао требало да добије онај ко понуди најбољи квалитет уз најнижу цену, а да се то мери комисијски, након расписаног тендера за јавне набавке.

Дакле, посао је могао да добије и "Вартекс", и то, само по себи, не би требало да изазове неку неугодност. Баш као што видимо на фотографији, пре неки дан објављеној у "Политици", да су министар Веља Илић и од смрти отргнути владика Филарет, поставили камен-темељац за цркву, на месту подвижничког искушења црквеног лица, заклоњени сунцобраном на коме је крупним словима писало "Лашко пиво", а да то никоме није сметало.

Новац збиља нема боју, али то још више важи за законе. Тако и ова епизода с "Вартексом", која је тек камичак у великом мозаику слутњи и шушкања о обиму овдашње корупције, доприноси утиску да се под различитим изговорима одржава један систем владавине о коме се донедавно вртео џингл с министарском поскочицом: "Хајде да крадуцкате помало, него ви претерасте" (Веља Илић, државним службеницима у путној привреди).

А кад смо већ код овога, Илића, неки пут плени његова искреност. Сви знамо да се води партијска битка око власти над јавним предузећима, али нико није као министар Илић (Press од 13. септембра) изјавио и ствар оголио до краја: "... У управним одборима седе људи... чије странке више нису у власти. Нама у министарству то смета". Страначки поглед на управљање сфером новца доминира и, добрим делом због тога, жалосно су запостављене институције којима је у систему дат задатак да воде политику "чистих руку". Држава се маћехински понаша према антикорупцијским установама које је сама изабрала. На пример, тридесет пет запослених у Управи за јавне набавке ради у просторијама од 170 квадрата, непримерених и за стан функционера иоле вишег ранга. Имају три телефонске линије, немају обезбеђење просторија, пре пар месеци су исељени из велелепне палате Министарства финансија и можете их наћи у вождовачкој филијали Пореске управе, где их проналазе и они који би да их бију, незадовољни тендерским резултатима. На "симболичну подршку" жале се и у Савету за борбу против корупције, Одбору за решавање сукоба интереса, омбудсмани и повереници за заштиту грађана и права на доступност информација. И формирање Државне ревизорске институције није одгађано само због пословичне спорости српског парламента, већ и зато што се људи нерадо прихватају ових послова, свесни да ће често бити на ветрометини која настаје због вртложних судара теорије и праксе.

Мислите о томе. Иду избори.

главни уредник недељника "Време"