Вода за север Космета

Косовска Митровица – Влада Републике Србије је обезбедила новац у износу од шест милиона евра, како би се наставили радови на регионалном водоводу на северу Косова и Метохије чиме ће после скоро две деценије бити решен проблем водоснабдевања у општинама Косовска Митровица, Звечан и Зубин Поток.

Како за „Политику” каже Александар Спирић, председник Привременог органа општине Косовска Митровица уговор о завршетку изградње регионалног водовода потписале су општине Косовска Митровица, Звечан и Зубин Поток са грађевинском фирмом „Јединство” из Севојна.

Завршетак радова на водоводу, који је почео да се гради 2013. године, планиран је за 20. јун наредне године, а како наводи Спирић, средствима локалне самоуправе упоредо ће се градити и нови резервоари за прихват воде, на највишој коти у северном делу Косовске Митровице, капацитета који ће задовољити потребе житеља града на Ибру.

– До петка ће отпочети радови, који ће по планираној динамици бити завршени у лето следеће године. Вишедеценијски проблем житеља Косовске Митровице, Звечана и Ибарског Колашина биће решен, имајући у виду чињеницу да су се од 1999. године житељи ове три општине суочавали са рестрикцијом воде не само у летњем периоду, већ и током целе године. Ово је један од највећих пројеката који се реализује на простору севера Косова и Метохије, а захваљујући српској влади проблем ће бити решен, па ће житељи имати редовно снабдевање – каже за „Политику” Спирић, подсећајући да је укупна вредност радова око 11 милиона евра.

Косовска Митровица и Звечан снабдевају се водом из Фабрике за прераду воде у Шипољу, насељу у јужном делу Косовске Митровице, а услед недовољног дотока воде из јужног дела, годинама су житељи ове две општине на северу кубурили са водом за пиће.

Скоро две деценије, житељи Косовске Митровице који живе на вишим спратовима у зградама и солитерима, као и житељи који су на вишим котама у граду немају ни кап воде, па су многи били принуђени да најосновније потрепштине обављају водом коју су доносили у флашама, кантама, а мало имућнији су у подрумске просторије уграђивали резервоаре. Исто се догађало и у Звечану, а околна села су била „привилегована” уколико су имала изворску или бунарску воду, ако лети не пресахне.

Многи су питање водоснабдевања изједначавали са „политичким питањем” с обзиром на то да се догађало да после било каквог међуетничког инцидента запослени у Фабрици воде у јужном делу, заврну славину и прекину доток.

Више пута се као разлог наводила „рестрикција електричне енергије”, али је српска страна с правом сумњала да је „несташица” политичке природе, као и да је вода намењена Косовској Митровици и Звечану преусмеравана на средине јужно од Ибра.

Житељи Ибарског Колашина били су у повољнијем положају јер су се снабдевали из језера Газиводе, а нови регионални водовод прерађиваће, управо, воду из језера које последњих година Приштина жели да стави под своју контролу.