Објекат без дозволе 15 година угрожавао децу

Зашто број нелегалних објеката расте, а порушених се смањује? Одговор на ово питање најбоље илуструје пример бесправне грађевине од 2.000 квадратних метара у Алаској улици у Земуну, чије је уклањање, преноси Беоинфо, јуче започето, и то тек 15 година после доношења решења о рушењу. Кућа и зграда које попут ове угрожавају, како тврде у властима града и Земуна, безбедност деце јер је у близини Основне школе „Соња Маринковић”, на претек је широм престонице. Свима њима заједничко је то што бахати инвеститори нису само кршили закон чинећи кривично дело, што дивља градња јесте, него су користећи рупе у прописима куповали време и профитирали.

Како? Неодговорни улагачи нису испуњавали основне параметре за легализацију, неки од њих зидали су чак и на јавним површинама, због чега су њихови захтеви били одбијени, али они су покретали управне спорове који су се на судовима растезали годинама. За то време су по нижим ценама продавали станове или пословни простор и зарађивали, а да граду нису плаћали таксу за земљиште, један од највећих издатака за добијање грађевинске дозволе. Чак и када су грађевински инспектори савесно радили свој посао, а не жмурили пред дивљим градитељима, затварали градилишта и писали кривичне пријаве, рушења није било због недостатка политичке воље, али и мањка новца за ову намену у буџетима градова и општина.  

– Ово је (бесправан објекат у Алаској улици) био један од случајева где се инвеститор жалио на решење о озакоњењу, потом је одбијен од ресорног министарства, након чега је покренуо управни спор и тек по правоснажности пресуде стекли су се услови за рушење објекта. Од тада је прошло 15 година – рекла је Соња Подунавац, секретарка за инспекцијске послове, а пренео Беоинфо.

Школа је, подсетила је Јасмина Филиповић, директорка ОШ „Соња Маринковић”, почетком деведесетих година прошлог века дала земљиште на којем је сазидан објекат у закуп, али закупац није извршавао ниједну од својих обавеза. 
– Школа је 2003. године покренула поступак за враћање своје имовине, град је одбио легализацију објекта, али је спор трајао 10 година. Последњих седам-осам година објекат нико није користио и, у потпуности запуштен, постао је стециште наркомана и оних који су, пролазећи овуда, односили све што се могло однети – нагласила је Филиповићка. 

Београд је одавно објавио рат дивљим градитељима, али очигледно немоћан да им стане на пут иницирао је измене закона о планирању и изградњи и озакоњењу.
– Оне ће омогућити уклањање свих бесправних објеката, али ће приоритет бити они који се налазе на јавним површинама и угрожавају безбедност грађана. Ускоро би требало да буде формирана јединствена служба која ће у сарадњи са општинама прикупити информације о броју донетих решења о рушењу нелегалних објеката – најавила је Соња Подунавац.