Тест за пословне људе

Стара изрека каже да је пут у пакао поплочан добрим намерама. На каквом сте путу, сазнаћете ако своју праксу упоредите са сазнањима Адижес института о карактеристичним грешкама овдашњих директора.

Стручњаци консултантске куће Адижес југоисточна Европа, филијале Адижесовог института за овај део Европе, у току вишегодишњег рада на тлу наше земље (све републике бивше Југославије), Мађарске, Кипра, Румуније, Бугарске и Русије, установили су десет типичних грешака наших менаџера.

1. Чекање да се промени пословно окружење и целокупан амбијент па да се крене „пуним једрима”. Особина сваког бизниса је попут биолошког својства ајкуле – ако се заустави – умире. У модерном бизнису не вреди правило „ко чека тај и дочека”. Чекања напросто нема, и у најтежим околностима морају се тражити шансе и начини како да се искористе.

2. Копирање туђег рецепта успеха. Сваки успех је јединствен, непоновљив, везан за конкретно окружење и конкретну ситуацију. Свако копирање је бесмислено јер се темпо промена све више увећава.

3. Мишљење да зграде, машине и возни парк или тзв. опипљива имовина чини највећу вредност предузећа. Истраживања показују да је интелектуални капитал у просеку три до 10 пута већи од књиговодствене вредности фирми, а о њему се неупоредиво мање води рачуна. Индустријску привреду је заменила епоха информатике, а информатичко доба управо замењује нова епоха „привреде знања”.

4. Обичај да се више времена проведе у разматрању опција за куповину једног рачунара или аутомобила, него што се издвоји време за избор људи које желимо да запослимо. Људи са својим знањима, вештинама, искуством и пословним везама чине хумани капитал који је језгро интелектуалног капитала било које фирме. Предузећа не чине успешним или неуспешним некретнине, опрема или пољане, него људи.

5. Увођење процедура без поједностављивања и скраћивања времена процеса на које се оне односе. Најутицајнији фактор успеха данас је време. Ко непрекидно не брине о томе како да скрати и поједностави све пословне и производне циклусе, постаје губитник већ у старту.

6. Занемаривање потреба и жеља купаца уз краткорочну оријентацију. Изградња дугорочних веза са купцима уз непрекидно праћење промена њихових потреба, жеља и захтева незаобилазан је императив савременог пословања.

7. Недовољно праћење и анализа конкуренције. Конкуренција никад не спава и не долази само из једне средине. Ако ми не желимо да се мењамо, стотине и хиљаде других то чине.

8. Недовољно праћење глобалних трендова и несхватање њиховог утицаја на локално пословање. Свет није негде другде, већ овде. Промене у једном делу света преносе се на други брже него икада раније. Мото „Мисли глобално и делуј локално” већ личи на отрцану фразу, али никако не силази са топ листе принципа модерног пословања.

9. Уверење да су сви проблеми познати и да није потребно правити дијагнозу предузећа. Свако предузеће, па и његово окружење непрекидно се мења. Једне проблеме замењују други. Велика је опасност за било ког менаџера да се бави решавањем погрешних проблема. Често се дешава да менаџери нису свесни проблема који их окружују као ни њиховог значаја. Разлог за то је евидентан – никада нису урадили свеобухватну дијагнозу своје фирме. Ако можда и јесу – то је било веома давно.

10. Неразумевање да организациона архитектура коју чине структура, надлежности, овлашћења, информације, одговорности и систем награђивања највише утиче на то како се запослени понашају. Ако хоћете да промените понашање људи у организацији или предузећу, промените им амбијент. Тај амбијент управо чине претходно наведене компоненте.