Професоре, мало тише...
У ово наше доба стицај историјских околности довео је до јачања не фудбалских вредности, а све мање говори се о лепоти спорта, фудбала, витештва. Једна ласта не чини пролеће, нити од једне победе може да се каже да је Партизан превазишао кризу. Добро би било да професор Владимир Вулетић, иначе потпредседник клуба, смири узавреле страсти, и да се мање бави љутим ривалом, а да вишак енергије усмери на другу страну, ка стварању бољег амбијента у вољеном клубу. Заправо, Вулетићев „ фудбаски рат” са комшијама са друге стране Топчидерског брда траје и још дуго ће трајати, без икакве назнаке да ће на тај дуготрајући проблем између два клуба икада бити стављена тачка. Трајаће све док му неко из врха клуба не каже да је доста. За разлику од професора, председник клуб Вучелић и генерални директор Вазура, покушавају на сваком кораку да реше горућа питања, од којих зависи судбина клуба. Такође, њих двојица су у коректним односима са комшијама. То и јесте добар пример, који би професор требало да прати. Суштина спорта је не потцењуј друге да се то теби не би вратило, а професор лоше резултате Звезде на евро сцени користи за личну промоцију, подсмевајући се на најпростији могући начин. Зато, професоре, гледајте у своје фудбалско двориште...
Нека се многи у Партизановој фудбалској влади запитају да ли уопште заслужују такав респект какав тренутно имају, а то је да седе у фотељи једног од наших најтрофејнијег клуба. Чиме су то заслужили? Или су можда на том месту захваљујући неким другим вредностима.
И док је све очигледније да Партизан под хитно мора нешто да уради по питању стабилизовања финасијске ситуације, на другој страни могао би да се отвори озбиљан фронт, оних људи који данас са овим руководством не деле исте моралне или било које друге вредности. Све се гласније говри да би до краја године многе ствари могле да буду јасније. Јер, многи не желе да виде свој клуб на коленима...
Победа у Купу над Земуном извојевана је часно и поштено. Мирковићеви изабраници су учинили све да се из Горње Вароши врате уздигнута чела, а Владимир Стојковић је још једном показао колико значи за екипу. Већ у суботу вицешампион ће се наћи на још тежем искушењу јер му у госте долази крушевачки Напредак. Биће то добра прилика да се види да ли је победа над Земуном дефинитивно извула клуб из кризе, или не.
„Отимање” играча међу клубовима постала је уобичајена пракса не само код нас. Недавно је Партизан потписао уговор са групом талентованих дечака, али не и са суперталентованим Мартином Новаковићем (2001). Како сазнајемо, овај одлични везни фудбалер би већ ове зиме могао да пређе у редове Црвене звезде, која не крије жељу да га што пре ангажује!
Колико такав таленат, који је у Партизану већ неколико година кошта клуб? Вероватно много мање него неки фудбалски пензионер, који се и даље „шлепа” за месечну плату од сто хиљада динара. Па када се та плата помножи на четири године, онда неко ко без проблема диже два прста, и не зна шта би од вишка слободног времена, изгледа да више ,,вреди” него талентовани дечаци попут Мартина Новаковића!
Е у том грму лежи Партизанов проблем...
АКО СТЕ ПРОПУСТИЛИ
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
