Profesore, malo tiše...

U ovo naše doba sticaj istorijskih okolnosti doveo je do jačanja ne fudbalskih vrednosti, a sve manje govori se o lepoti sporta, fudbala, viteštva. Jedna lasta ne čini proleće, niti od jedne pobede može da se kaže da je Partizan prevazišao krizu. Dobro bi bilo da profesor Vladimir Vuletić, inače potpredsednik kluba, smiri uzavrele strasti, i da se manje bavi ljutim rivalom, a da višak energije usmeri na drugu stranu, ka stvaranju boljeg ambijenta u voljenom klubu. Zapravo, Vuletićev „ fudbaski rat” sa komšijama sa druge strane Topčiderskog brda traje i još dugo će trajati, bez ikakve naznake da će na taj dugotrajući problem između dva kluba ikada biti stavljena tačka. Trajaće sve dok mu neko iz vrha kluba ne kaže da je dosta. Za razliku od profesora, predsednik klub Vučelić i generalni direktor Vazura, pokušavaju na svakom koraku da reše goruća pitanja, od kojih zavisi sudbina kluba. Takođe, njih dvojica su u korektnim odnosima sa komšijama. To i jeste dobar primer, koji bi profesor trebalo da prati. Suština sporta je ne potcenjuj druge da se to tebi ne bi vratilo, a profesor loše rezultate Zvezde na evro sceni koristi za ličnu promociju, podsmevajući se na najprostiji mogući način. Zato, profesore, gledajte u svoje fudbalsko dvorište...

Neka se mnogi u Partizanovoj fudbalskoj vladi zapitaju da li uopšte zaslužuju takav respekt kakav trenutno imaju, a to je da sede u fotelji jednog od naših najtrofejnijeg kluba. Čime su to zaslužili? Ili su možda na tom mestu zahvaljujući nekim drugim vrednostima.

I dok je sve očiglednije da Partizan pod hitno mora nešto da uradi po pitanju stabilizovanja finasijske situacije, na drugoj strani mogao bi da se otvori ozbiljan front, onih ljudi  koji danas sa ovim rukovodstvom ne dele iste moralne ili bilo koje druge vrednosti. Sve se glasnije govri da bi do kraja godine mnoge stvari mogle da budu jasnije. Jer, mnogi ne žele da vide svoj klub na kolenima...

Pobeda u Kupu nad Zemunom izvojevana je časno i pošteno. Mirkovićevi izabranici su učinili sve da se iz Gornje Varoši vrate uzdignuta čela, a Vladimir Stojković je još jednom pokazao koliko znači za ekipu. Već u subotu vicešampion će se naći na još težem iskušenju jer mu u goste dolazi kruševački Napredak. Biće to dobra prilika da se vidi da li je pobeda nad Zemunom definitivno izvula klub iz krize, ili ne.

„Otimanje” igrača među klubovima postala je uobičajena praksa ne samo kod nas. Nedavno je Partizan potpisao ugovor sa grupom talentovanih dečaka, ali ne i sa supertalentovanim Martinom Novakovićem (2001). Kako saznajemo, ovaj odlični vezni fudbaler bi već ove zime mogao da pređe u redove Crvene zvezde, koja ne krije želju da ga što pre angažuje!

Koliko takav talenat, koji je u Partizanu već nekoliko godina košta klub? Verovatno mnogo manje nego neki fudbalski penzioner, koji se i dalje „šlepa” za mesečnu platu od sto hiljada dinara. Pa kada se ta plata pomnoži na četiri godine, onda neko ko bez problema diže dva prsta, i ne zna šta bi od viška slobodnog vremena, izgleda da više ,,vredi” nego talentovani dečaci poput Martina Novakovića!

E u tom grmu leži Partizanov problem...

AKO STE PROPUSTILI

Partizan preko Zemuna u četvrtfinale Kupa