Макрон би да од халал пореза модернизује ислам

Дуго ишчекивани план Емануела Макрона о „реструктурирању ислама” још није објављен, али се из извештаја његовог главног саветника за питања муслиманске вере назире како би могли да изгледају летос најављени оквир и правила за „ислам на француски начин”. Јелисејској палати је, између осталог, упућен предлог да подржи мали порез на халал производе и другу муслиманску потрошњу како би се тим новцем осигурала независност заједнице од утицаја других држава.

Према извештају угледног института Монтањ и његовог аутора Хакима ел Каруија, Турска и Саудијска Арабија су главни финансијери ширења салафизма међу муслиманима у Француској и широм Европе, како кроз школе за учење језика тако и преко друштвених мрежа.

Макрон је у јулу у Версају рекао да ће влада дати исламу оквир и правила како би увек био практикован у складу са законима републике. Поред бриге због бујања тероризма који је у Француској од напада на Париз 2015. однео 230 живота, званичници одавно упозоравају на опасност од „паралелног друштва”. Скрећу пажњу на то да све више деце изостаје из школа петком, који је за муслимане свети дан, све више родитеља одбија да ћерке шаљу у мешовите спортске тимове и све отвореније се изражава презир према хришћанским „неверницима”, што на дуже стазе прети да угрози социјални мир.

Жеља за модернизацијом ислама или успостављањем његове француске верзије није нова у земљи која има највећу популацију муслимана у Европи и растућу популарност радикалних тумачења ислама у сиромашним, махом мигрантским предграђима. Бивши председник Никола Саркози је 2003. године, у време док је био министар унутрашњих послова у влади Жака Ширака, основао Француски савет за муслиманску веру (CFCM). Идеја Каруија је да се уместо њега оснује нова отворена и неутрална организација Амиф (Муслиманско удружење за ислам у Француској) која би помогла да се искорене екстремистички елементи.

Син туниског муслимана и мајке француске протестанткиње, синовац бившег туниског премијера, Каруи се представља као француски муслиман, али се противи ношењу хиџаба. Сматра да је муслиманска марама политичко средство које појачава неједнакост полова, што је супротно једнакости као једној од основних француских вредности.

Овај некадашњи Ротшилдов банкар тек је после напада на лист „Шарли ебдо” почео да истражује муслимане у Француској, нехомогену заједницу од, наводно, око 4,5 милиона људи, мада се тачан број не зна јер Француска не прикупља податке о раси, етничком пореклу и религији. Реформи је приступио као што би се од економисте и очекивало: израчунао је исламску потрошњу и удео секуларних муслимана у односу на присталице Исламске државе. Посебно је заинтересован за транспарентни прилив новац и ограничење страних донација за џамије и имаме. Закључио је да су две трећине француских муслимана рођене у Француској и да је бесмислено да их финансирају Алжир, Мароко или Турска.

Каруи предлаже да држава, као противтежу радикалним елементима, подржи умерене струје, које би се финансирале порезом од халала (годишњи промет тог тржишта је око 5,5 милијарди евра). Идеја је и да држава регулише ходочашћа и прошири учење арапског у школама како би се деца одвратила од џамија у којима се наводно учи језик а заправо се шири салафистичко учење, крајње конзервативно тумачење ислама.

Халал порез не би прикупљала држава већ сама асоцијација Амиф, слично као што намет на кошер производе убира јеврејска заједница. И поред тога, због пореза су се очекивано побунили фундаменталисти, који на својим порталима поручују да ће француски муслимани сигурно одбацити сваки план владе да ислам доведе на линију са француским принципима. Такође се питају да ли би хришћани дозволили да им нека муслиманска влада диктира шта јесте а шта није хришћанство. Против халал пореза су и неки француски сенатори који упозоравају да би те мере биле неуставне јер секуларна држава нема право да се меша у религију.

Макрон је стратегију најавио за јесен, али му, према наводима француских медија, треба још времена за ову тему која је и дипломатски осетљива због димензије која подразумева слабљење веза између муслимана у Француској и њихових матичних земаља.

Турска је, према писању „Хуријета”, већ рекла да је снажно против Макронове модернизације ислама. Агенција Анадолија је недавно објавила коментар који је у наслову помињао „колонијалистички поглед Француске на ислам”. Анкара је против укидања Муслиманског савета, којем тренутно председава члан турског порекла, док француски званичници кажу да се турска противи иницијативи јер не жели да изгуби утицај на турску заједницу.