Рапсодија славног Занзибарца

Са светском премијером филма „Боемска рапсодија”, о британском рок бенду „Квин”, одржаном 23. октобра у Лондону, у центру пажње поново се нашао живот његовог легендарног певача Фредија Меркјурија, који је умро пре 27 година.

Његово екстравагантно присуство на сцени, необични костими, незаборавни хитови, променљива сексуалност и смрт услед болести повезане са сидом са само 45 година дефинишу сећања на британску рок сцену седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

Мање позната и једва да се помиње у филму јесте чињеница да је рођен у Танзанијском архипелагу у Занзибару, у породици чији су корени у Индији и Персији.

Фарук Булсара (касније назван Фреди Меркјури), рођен је 5. септембра 1946. у Занзибарској владиној болници. Његови родитељи Боми и Џер Булсара били су Парси – следбеници религије заратустризма чији су преци дошли из Персије – али су живели у Индији.

Боми Булсара дошао је из Булсара у Гуџарату – отуда и презиме – и преселио се у Занзибар да би радио за британску владу као благајник у Вишем суду. Са Џер се оженио у Индији и довео је у Занзибар. После првенца Фарука, шест година касније родила им се ћерка Кашмира.

Данас се обожаваоцима групе „Квин” нуди шетња стазама Фредијевог детињства – где је укључен обилазак његовог дома, цркве у коју је одлазила његова породица и суда где је радио његов отац. Ту је и ресторан „Фреди Меркјури”, као и продавница сувенира.

За известан број становника Занзибара и заратустријанаца много је проблематичнија Меркјуријева бисексуалност. На овом архипелагу ислам је доминантна религија, а геј секс је 2004. године проглашен незаконитим.

Једна муслиманска група била је увређена и узнемирена 2006. године када су се пронеле гласине да су се геј туристи упутили на острво, на забаву на плажи у знак обележавања 60. рођендана Фредија Меркјурија. Међутим, како пише Би-Би-Си, и поред тога што су неки аспекти животног стила покојног певача контроверзни за конзервативно исламско друштво, и даље се на неки начин поносе Фредијем. Поносни су јер, како кажу, осећају да имају некога са острва који је додирнуо међународни ниво у музичкој индустрији.

Фредијев брат од тетке Первиз Дарунканавала, у „Боемској рапсодији”, Меркјуријевој биографији ауторке Лесли Ен Џоунс, каже да је породица живела прилично богатим животом захваљујући Бомијевој плати државног службеника.

Живели су у удобном стану с погледом на море у Стоун Тауну, историјском делу града Занзибара, са лавиринтом уских улица начичканих продавницама, кућама, базарима и џамијама. Поред радника који су помагали у домаћинству, имали су и дадиљу Сабине.

Прве године школовања Меркјури је провео у Мисионарској школи у Занзибару, где су му предавале англиканске опатице. Али, када је напунио осам година, родитељи су одлучили да га пошаљу у школу у Индији. Упркос томе што је била црквена, у школу Свети Петар добродошла су била деца свих вера, па је Меркјури током школовања несметано упражњавао заратустризам.

Током слободног времена које је проводио са тетком и баком у Бомбају, открио је и заволео музику. Тада је са пријатељима и основао своју прву групу „Хектикс”, а један од чланова групе Булсари је дао надимак Фреди, неуспевајући никако да изговори његово име. Тај надимак су и Булсарини родитељи убрзо почели да користе, што је назначило и почетак музичке легенде о Фредију Меркјурију који је, ево, овековечен и на филму.