Шта нам је прече: белоглави суп или човек

Како створити услове да на Златибору, једној од наших најпосећенијих планина, и поред туристичког центра опстану људи, али и белоглави суп, медвед... Како да се сачува бор по којем је цела планина добила назив, а изгради фамозна гондола до Торника, чија траса води преко Рибничког језера. Како да се направе ски-стазе а очува шума, расправљало се на округлом столу уз учешће више од 10 еминентних институција и присуство челника локалних самоуправа из Чајетине, Нове Вароши, Пријепоља и Ужица. Организатор је било јавно предузеће „Србијашуме” које је од државе овлашћено да управља Парком природе „Златибор”. Битно је напоменути да сам центар Златибора није у заштићеном подручју, као ни већи, урбанизовани делови ове планине.

Сукоб интереса туристичких посленика, скијалишта, локалних власти и заштитара природе можда најбоље илуструју речи професора Милана Медаревића са Шумарског факултета у Београду који је упитао: „Шта ћемо користити, ако ништа не сачувамо?”, уз напомену да је ово данас шкакљива тема. Овај угледни професор нагласио је, на примеру Голије и Златибора, да прво треба штитити људе. На Голији, па и у рубним подручјима Златибора нас је све мање, па шуме освајају пашњаке, запарложене њиве, сеоска имања... Добар план је само онај који уважава и заштиту природе и опстанак људи. Оморика се суши, а дефиниције одрживости арче као и демократија, екологија, напоменуо је професор Медаревић, којем смета граница између заштићених и незаштићених подручја, јер „ничег нема, ако се једнако не пази на незаштићене делове као и оне које држава штити”.

Са једне стране евидентан је притисак инвеститора, капитала на Златибор, а са друге су се обрели природњаци са циљем да се заштите изворишта, шуме, живи свет, станиште белоглавог супа у кањону Увца.

Најгори пример је Копаоник, казала је Лидија Стевановић из Министарства заштите животне средине, где усред националног парка цвета непланска градња, отпадне воде лију низ планину. Усклађивање свих интереса иде тешко, а пример су и мини-хидроелектране. Број издатих дозвола превазилази капацитет водотокова и јасан је став овог министарства да се то мора променити, а деградација природе зауставити.

„Србијашуме” као управљач не могу да узму ништа из Парка природе, али могу да дају. Нико Златиборцима неће забранити да гаје свиње, овце, пеку ракију, али могу им се уредити путеви. Сви потичемо из шуме, потражња за производима од дрвета расте и често је деловање човека застрашујуће – навео је професор Предраг Алексић, извршни директор за шумарство у „Србијашумама”.

Завод за заштиту природе урадио је просторно планску документацију и око 42.000 хектара је под заштитом. Изузета су места Чајетина и Златибор, приоритет је дат производњи еко-хране, етно-производа, развоју инфраструктуре, пољопривреде што све доприноси развоју туризма. Дефинисана су три степена заштите и ова институција је дала услове за градњу гондоле. И представник министарства грађевина нагласила је да је за сада завршен оквирни план за простор посебне намене, а да се нацрт може очекивати у фебруару.

О самој градњи гондоле говорила је Бојана Божовић, директор предузећа „Голд гондола Златибор” која је напоменула да је задовољна сарадњом са „Србијашумама” као управљачем Парком природе. Она је напоменула да се све подиже у складу са условима које су поставиле јавне институције. Следеће године, напоменула је, предстоји подизање стубова од Рибничког језера до врха Торника. Она је казала и да према урађеној студији утицаја на животну средину има и позитивних елемената као што је очекивано смањење броја аутомобила који би по завршетку гондоле ишли ка скијалишту на Торнику од центра Златибора.

На овом еминентном скупу било је 11 стручних излагања. Чула се реч ловаца, прочитан рад декана шумарског факултета о погубном утицају мини-хидроелектрана на природу зарад свега 3,5 одсто енергије која се може на овај начин добити и коју грађани додатно плаћају. Цивилни сектор је кроз представнике Светског фонда за заштиту природе такође узео учешће, а о новој стази на Торнику говорили су представници „Скијалишта Србије”.

Шта је мање зло, правити путеве и уништавати природу, или пустити да природа „разједе” путеве па да више нико не може да дође до делова планина попут забити на Голији, тешко је одговорити. Одрживост је била најчешћа реч која се чуле на овом скупу одржаном минулог викенда на Златибору. Јер какав ће то бити туризам ако нестану борови на Златибору, а то може да се догоди већ за 20 година, како рече професор Милан Вељић, управник ботаничке баште „Јевремовац” или, како ће се стићи до ове српске планинске лепотице, ако не буде било путева чија градња неминовно нарушава природни склад ?

Најмлађи Парк природе

Парк природе „Златибор” је ових дана навршио једну годину од када је основан па је тако најмлађе заштићено природно подручје у Србији, којих имамо укупно 17. Од тога пет је поверено на управљање „Србијашумама”. То су Сићевачка клисура, Голија, Радан и Златибор и они чине 94 одсто укупне површине. Парк природе „Златибор” простире се на око 42.000 хектара превасходно територијом општине Чајетина, али и Прибој, Нова Варош и Ужице.