Највећа светска „банка у сенци”

Након неуспеха Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) на покрајинским изборима, најпре у Баварској, а потом и у Хесену, Ангела Меркел је поручила да се више неће кандидовати ни за место канцелара Немачке ни за председника партије. Према информацијама медија као један од кандидата да је наследи на челу странке, чији први човек ће бити познат после избора у децембру, помиње се Фридрих Мерц (62), немачки адвокат и политичар.

Ради се о некадашњем члану Европског парламента (1989-1994), Бундестага (1994-2009) и лидеру парламентарне групе ЦДУ и њене сестринске баварске партије Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) (2000-2002) који је након напуштања политике радио у бројним компанијама. Од 2009. је члан непрофитне организације „Атлантски мост”, групе утицајних политичара и руководилаца, који је посвећен јачању веза између Сједињених Америчких Држава и Немачке. Посвећен је транс-атлантском партнерству због чега се сматра да би могао да буде одлична спона са Трамповом администрацијом.

„Фридрих Мерц је вероватно један од Немаца који је најбоље повезан са Вашингтоном”, рекао је Јан Калморген, консултант за политички ризик.

Мерц од јануара 2016. ради као шеф операција „Блекрока”, највеће светске корпорације за управљањем инвестицијама, управљање ризицима и саветодавне услуге, за подручје Немачке. Ову америчку корпорацију многи називају и „компанијом која поседује свет” пошто има удела у скоро свакој важној фирми и располаже са 6,29 билиона (6.290 милијарди) долара.

„Блекрок” су основали Лери Финк, Роберт Капито, Сузан Вагнер, Барбара Новик, Бен Голуб, Хуг Фратер, Ралф Шлостејн и Кејт Андерсон 1988. године у Њујорку. Пре тога Финк, Капито, Голуб и Новик су радили заједно у „Првом Бостону”, на хипотекарном тржишту хартија од вредности, који је због погрешних Финкових процена изгубио сто милиона долара.

Зграда „Блекрока” на Менхетну (Фото Википедија)

Током три деценије постојања „Блекрок” је постао највећи светски инвеститор као и највећи појединачни деоничар у компанијама као што су „Епл”, „Мекдоналдс”, „Нестле”, а поседује најмање пет процената „Мајкрософта”, „Фејсбука”, „Хјулет-Пакард”-а. Компанија послује са 70 канцеларија у 30 земаља, а има клијенте у укупно сто држава. Због своје моћи, као и величине и обима својих финансијских средстава и активности назван је највећом светском „банком у сенци”.

Пре пет година „Економист” је писао да „Блекрок” директно управља имовином у вредности од 4,1 билиона долара, а да путем сопствене платформе за трговање „Аладин” надгледа још 11 билиона долара.

„Данас је „Блекрок” мултинационална корпорација која се бави инвестиционим менаџментом која има широк спектар клијената, од арапских стабилизационих фондова до неискусних инвеститора који улажу минимално, а који остварују милијарде долара провизије.

У поређењу са многим банкама које цветају само захваљујући државној дарежљивости, ова корпорација је сама заслужна за свој успех. За разлику од банака „Блекрок” само управља туђим новцем. Он има контролу над улагањима која држи у име других, што му даје велики утицај, али не задржава добит, нити трпи губитке на њима. Док банке падају ако њихова имовина изгуби и делић своје вредности, „Блекрок” може да издржи далеко веће потресе. Моћно оружје које има је свакако његова свеобухватна платформа за трговање „Аладин”.

„Аладин” је средишња база за вођење финансијских података, укључујући позиције, трансакције, цене, безбедност података и аналитику. Овај приступ осмишљен је како би се уклонио сувишан унос података, побољшао интегритет података и знатно смањио оперативни ризик, а истовремено повећала оперативна моћ и доследност. Они који надзиру највеће светске базене новца у финансијском свету макар делимично гледају кроз визуру „Блекрока”. Око 17.000 запослених у банкама, осигуравајућим друштвима, стабилизационим фондовима и другим финансијским компанијама ослањају се на „Блекрокове” аналитичке моделе који им служе као водич приликом инвестирања”, писао је тада „Економист”.