Вишак пара у буџету – за путеве и пруге

У буџету Србије за наредну годину на располагању ће бити додатних 400 до 450 милиона евра, које би требало искористити за повећање јавних инвестиција, пре свега изградњу путева и пруга и смањење пореза на зараде са 63 на 60 одсто, показује анализа Фискалног савета.

Препорука је да се тај новац искористи тако што би се око 200 милиона евра усмерило у смањење пореза на зараде и укупно оптерећење са 63 одсто спустило на 60 одсто. Остатак расположивих пара у државној каси требало би употребити на повећање јавних инвестиција, јер Србији недостаје инфраструктура, а други разлог је то што оне подстичу привредни раст брже од свих других облика јавне потрошње.

Половину фискалног простора, око 0,5 одсто БДП-а, требало би искористити за повећање јавних инвестиција у 2019. То значи повећање инвестиција са 3,4 одсто БДП-а, колико процењују да ће износити њихова реализација у 2018, на скоро четири одсто БДП-а у 2019, наведено је у најновијем извештају „Фискална економска кретања у 2018. и стратешке препоруке за буџет 2019”.

Србија још нема довољно развијену основну инфраструктуру. Главни путни правци Коридор 10 и 11 нису завршени. На више од половине свих пруга брзина возова је мања од 60 километара на час, а приступ комуналној инфраструктури и њен квалитет на локалу на забрињавајуће су ниском нивоу.

Према оцени Фискалног савета, главни канали за пораст јавних инвестиција су изградња Коридора 11 и обилазница око Београда, као и брза пруга Београд–Будимпешта.

Аутори извештаја оцењују да је током 2018. Србија донекле повећала извршење јавних инвестиција. Капитални расходи у 2018. могли би да достигну 172 милијарде динара, односно око 3,4 одсто БДП-а, што је у складу са буџетираним износом за ову годину. Упркос том повећању, према њиховом мишљењу Србија још не издваја довољно за јавне инвестиције. Сматрају да ниво јавних инвестиција од 3,4 одсто БДП-а, који ће Србија по свој прилици достићи до краја 2018, није довољан да надомести кумулативни заостатак услед систематски нижих издвајања у односу на упоредиве земље ЦИЕ. Ове земље су у претходној деценији, за исте намене, у просеку годишње издвајале око 4,5 одсто БДП-а, наспрам мање од три одсто БДП-а колико је издвајано у Србији.

– То поједностављено значи да је Србија у претходних десет година кумулативно инвестирала више од четири милијарде евра (сразмерно свом БДП-у) мање него што су то учиниле земље ЦИЕ. Колико је то инвестиција мање, илуструјемо податком да изградња читавог источног и јужног крака Коридора 10 кошта око 1,1 милијарду евра – истичу аутори извештаја.

Са изграђених око 780 километара ауто-путева, Србија има за око 30 одсто мање развијену мрежу ауто-путева (мерено у километрима на 100.000 становника) у односу на упоредиве земље ЦИЕ – око 11 километара на сваких 100.000 становника у Србији, наспрам просечно око 15 километара на 100.000 становника у земљама ЦИЕ. Словенија има 37,4 километра ауто-путева на 100.000 становника, Хрватска 31,3, а Мађарска 19,6 километара.

Фискални савет наводи конкретне пројекте који стоје иза предлога за повећање инвестиција у 2019. На међугодишњем нивоу пројектован је раст инвестиција у железничку инфраструктуру од око 13 милијарди динара.

– Осетно повећање инвестиција у железничку инфраструктуру, у првом реду, вођено је већим улагањима у брзу пругу Београд–Будимпешта. Конкретно, реч је о убрзању радова на већ започетим деоницама од Београда до Новог Сада, које се финансирају из кредита кинеске Ексим банке и билатералног аранжмана са Русијом. Узимајући у обзир да је планирани рок за завршетак брзе пруге од Београда до Новог Сада 2021, у наредном периоду требало би очекивати убрзање радова – у 2019. години већ око седам милијарди динара (50–60 милиона евра). Поред изградње брзе пруге, током 2019. требало би очекивати и почетак реконструкције и електрификације пруге Ниш–Димитровград, која је један од главних праваца на железничком Коридору 10 – наведено је у извештају.

Пројектовано повећање инвестиција у путну инфраструктуру такође износи око 15 милијарди, али уз велике промене у структури. Тежиште улагања сели се са Коридора 10 на Коридор 11.

Реч је пре свега о наставку изградње већ започетих деоница (Сурчин–Љиг), затим о почетку радова на новоуговореној деоници (Прељина–Пожега), али и о изради пројектно-техничке документације за деоницу од Пожеге до Бољара.

– Сматрамо да би у 2019. могло да дође до осетног повећања инвестиција у овај путни правац од око 13 милијарди динара, у односу на очекивану реализацију у 2018. Уз то, још око 13 милијарди динара требало би да дође по основу наставка изградње обилазнице око Београда (до Бубањ Потока), али и почетка радова на брзој саобраћајници Рума–Шабац–Лозница, као и на полупрофилу ауто-пута од Ниша до Мердара (деоница Ниш–Плочник) – наведено је у извештају Фискалног савета.