Зеленовић поново на оптуженичкој клупи

Шабац – Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић мораће поново на оптуженичку клупу у спору који је против њега покренуло Основно јавно тужилаштво у овом граду. Виши суд у Шапцу укинуо је првостепену пресуду, којом је Зеленовић, који је уједно и  лидер странке Заједно за Србију (ЗЗС), био ослобођен одговорности за ненаменско трошење око пет милиона евра градских пара. Оптужница против њега темељи се на извештају Државне ревизорске институције (ДРИ), која је утврдила велики број неправилности у располагању шабачким буџетом.

Веће Вишег суда, у којем су в. д. председника суда Мирослав Алимпић и судије Иван Лазаревић и Гордана Цмиљановић, а које је 11. октобра ове године одлучивало по жалби основног јавног тужиоца, утврдило је да је Основни суд у пресуди од 22. маја, у поступку пред судијом Биљаном Мраовић, погрешно утврдио чињенично стање и битно повредио одредбе кривичног поступка. У решењу жалбеног већа, које је у Основни суд стигло 25. октобра, а у које је наш лист имао увид, посебно се истиче се да су разлози укинуте првостепене пресуде „потпуно нејасни и знатној мери противречни”.

Кривично гоњење Зеленовића, надлежно тужилаштво покренуло je после ревизије завршног рачуна буџета и правилности пословања града Шапца за (контролисану) 2015. годину. Град је у тој години, према налазу ДРИ, неправилно преузео обавезе и извршио расходе у износу од 590.928.000 динара и 44.113 евра, од чега за плате, додатке и социјалне доприносе на терет послодавца 4.601.000 динара, обавезе веће у односу на одобрене апропријације у износу од 297.389.000 динара; обавезе чији правни основ није у складу са важећим прописима од 86.199.000 динара; обавезе без веродостојне документације од 89.741.000; обавезе без закљученог уговора или другог акта од 31.840.000 динара; обавезе по основу дотација удружењима грађана, верским заједницама, спортским организацијама од 22.630.000 динара; обавезе без спровођења јавне набавке и без поштовања законских процедура у поступцима јавних набавки у износу од 42.585.000 динара и 44.113 евра...

ДРИ је утврдила и да град Шабац није у потпуности успоставио ефикасан систем интерних контрола, што је довело до низа неправилности. Између осталог, евиденција непокретности у власништву града није имала податке о катастарској парцели, површини и другим потребним елементима, није извршен физички попис зграда и грађевинских објеката (укупно 34), као и станова (78) код којих је носилац права коришћења град, нити је утврђиван ни наплаћиван закуп тих станова, док је попис потраживања и обавеза био извршен на основу аналитичких евиденција без претходног усаглашавања.

Првостепени суд је, међутим, у потпуности прихватио одбрану окривљеног Небојше Зеленовића, који је тврдио да приликом закључивања спорних уговора није знао да одобравањем исплата врши пробијање износа средстава одобрених буџетом. Суд је прихватио и изјаву сведока Маријане Костадиновић, начелнице Одељења финансија у Градској управи Шапца, која је навела да Зеленовићу никада није указала да ће одобравање одређених исплата узроковати пробијања  будући да то и сама није знала. Њихови искази оцењени су као објективни и у међусобном складу.

„Уколико се има у виду да је Небојша Зеленовић био категоричан да је приликом закључења сваког уговора вршена провера да ли има расположивих средстава, и то преко начелнице Одељења финансија Маријане Костадиновић, онда је сасвим очигледно да одбрана окривљеног и исказ сведокиње нису у складу, већ су заправо контрадикторни”, другачије је закључио Виши суд, одлучујући по жалби тужилаштва. Тврдњом да ни сама „није знала тачно стање расположивих средстава, Костадиновићева је практично демантовала наводе окривљеног да је преко ове сведокиње вршио проверу финансијског стања пре одобравања сваке конкретне исплате”.

Указујући и на низ других противречности – да није било могуће ажурирати већи број рачуна који је стизао у службу, па због тога ни утврдити реално финансијско стање током целе 2015. године, а о чему градоначелник није обавештаван јер није економиста по струци – Виши суд у Шапцу оценио је да је Основни суд погрешно утврдио чињенично стање, због чега је првостепена пресуда укинута и предмет враћен на поновно суђење.