Робот и тенк на Дунаву

На овогодишњем фестивалу Klangwolke који се одржава једном годишње, у септембру, на фантастичној сцени на обали Дунава дугачкој чак један километар, протеклог септембра поред светски познате позоришне куће Фура дел Бауш из Барселоне, пред око 120.000 посетилаца представљене су и скулптуре – објекти нашег уметника Михаела Милуновића. Специјално за ову прилику креирани су монументални Тенк, Робот и Птица.

– Директор Фуре дел Бауш Карлус Падриса велики је љубитељ уметности и близак пријатељ колекционара и власника Музеја/Колекције Соло из Мадрида, који имају више мојих дела у сталној поставци, поред дела Неа Рауха, Тила Баумгартела, Готфрида Хелнвајна. Када је приликом отварања ове колекције видео моје радове, заљубио се у свет који је у њима пронашао и замолио је власника музеја да контактира са мном и предложи ми сарадњу. Дакле, срели смо се преко мојих „амбасадора” – мојих дела. Наш први прави сусрет уследио је неколико недеља касније у седишту Фуре у Барселони. До тада сам мислио да је већи део мојих скулптуралних замисли неизводљив, али сам схватио да је Карлус већи креативни „лудак” од мене и да је моје замисли чак хтео да прошири! Због њега и мене директор продукције је чупао косу –прича нам Михаел Милуновић.

Klangwolke има карактер спектакла и једна је од три главне годишње културне манифестације које се одржавају у Линцу, поред Фестивала „Арс електроника” (фестивал електронске уметности) и Брукнерфеста (фестивал класичне музике по истоименом композитору из Линца Антону Брукнеру).

На Дунаву се као део спектакла појавио монументални тенк из кога је у једном тренутку изашао робот.

– Цео пројекат се звао МИР – Традиција – Револуција (PAX – Tradition – Revolution). Тенк је симболички нешто као Вишну, из познатог епа Бхагавад Гите, „уништавалац светова”, али истовремено из разореног тла „старог” или „традиционалног”, из историјског хумуса, никнуће нове вредности и нови ентитети. Робот који извире из тенка је парабола технолошког скока који се остварује кроз светске конфликте и обједињује и прошлост, али и тренутак који нас очекује – свет вештачке, роботизоване интелигенције, који са собом носи своја етичка, економска и цивилизацијска питања.

Унутрашњост тенка и робота је у потпуности изграђена од металне структуре, која је у случају робота потпуно мобилна, и са спољашње стране су прекривени сценографски осликаним платнима. Ради се о заиста великим захватима, будући да је само робот висок 15 метара. Комплетну продукцију завршиле су радионице Фуре дел Бауш у Ђирони у Шпанији и затим пренете у Линц – објашњава уметник.

Треће дело, Птица, по структури је величине мањег авиона са распоном крила од 12 метара, комплетно састављеном од челичних цеви које су прекривене специјалном лед расветом. Птицу покреће плесачица која се налази унутар птице! Судећи по снимцима био је нестваран призор гледати је како лебди осветљена у полутами изнад Дунава на око 40 метара висине.

– Птица је, наравно, много тога; чежња за слободом, правац ка вишим циљевима, весник мира, биће блиско божанствима – каже уметник.

Плесачи трупе Фура дел Бауш извели су готово акробатске
тачке лебдећи изнад воде. Занимљиво је да је у једној од тачака била ангажована и особа у инвалидским колицима. Фура дел Бауш је позоришна трупа која је позната и битефовској публици.
– Карлус Падриса често користи велике плесачке и акробатске целине у својим сценским перформансима што је и овде био случај са целином „Human Network” – Људска мрежа, где је више од четрдесет играча висило закачено на „струнама”, челичним кабловима и изводило кореографију. Људска мрежа заправо говори о хуманој повезаности, ван увреженог термина социјална мрежа. Говори о правом исконском људском контакту и вредностима, као и солидарности и пожртвованости који су основни атрибути једног таквог ткања. У овом извођењу била је укључена и једна плесачица, иначе инвалид, са смањеном покретљивошћу, која је била фантастична и учинила ову слику још моћнијом – прича Михаел Милуновић.

Сва дела нашег уметника продукцијски су настала у сарадњи са компанијом Фура дел Бауш, имају дуготрајни живот и биће у скорој будућности део неког новог спектакла, могуће је и на неком другом континенту. Уколико се буду стекли услови – концепцијски, буџетски, Фура дел Бауш би опет могла да дође у Београд и прикаже се у пуном светлу, заједно са монументалним скулптурама Михаела Милуновића.

Имамо и Дунав и Саву, имамо публику. За почетак је потребна бар добра воља.