Суша блокирала Рајну

Сваког јутра у зору капетан Франк Зеп укључује бродски радио да би чуо вест коју очекује из дана у дан, да је порастао водостај код села Кауба, где је најплићи део средњег тока Рајне, најважније бродске руте у Немачкој, пише у најновијем броју амерички лист „Њујорк тајмс”, преноси Бета.

На том месту, на путу за сву робу која Немачкој стиже из морских лука Холандије и Белгије, и недалеко од стене с које је, по легенди, речна сирена Лорелај песмом мамила лађаре у смрт, из јутра у јутро те вести нема.

Наставља се једна од највећих суша због које је водостај делова Рајне месецима најнижи регистрован до сада, те лађари смањују количину терета који превозе или су чак и сасвим одустали, и привезали бродове.

Пресушују и делови Дунава и Елбе - других двеју река важних за транспорт у Немачкој, те се зато милиони тона робе морају превозити железницом или друмом, пише у чланку богато илустрованом фотографијама последица суше.

Недавно, крајем октобра, Рајна је код Кауба била дубока свега двадесет сантиметара, а у вештачком пловидбеном каналу, усред матице, била је дубока свега метар и по, док је ту просечан водостај бар два пута виши. Чак и са свега трећином уобичајеног терета, 85-метарски теретњак „Рекс Рени” (Краљ Рајне) капетана Зепа готово да је легао на речно дно.

– Овде никада нисам видео оволики плићак – рекао је капетан Зеп који ради на тој реци од 1982. године, а 22 године на броду „Рекс Рени”.

Хаос широм Европе изазвало је изузетно сушно лето. Једна трговинска група у Немачкој је губитак пољопривредника проценила на неколико милијарди евра, а немачки хемијски џин БАСФ је морао да смањи производњу једне од својих фабрика уз Рајну јер је водостај пренизак за хлађење опреме водом.

Пресушиле су и бензинске станице у околини које се снабдевају из рафинерија у Холандији.

Водостај Рајне је толико низак, да је на сада суву обалу реке која се повукла, изронио иначе дубоко потопљени холандски брод „Де Хоп”, потонуо 1895. године, преноси репортер „Њујорк тајмса”.

По Савезној управи Немачке за речне путеве и транспорт, половина теретних бродова је обуставила пловидбу, а компаније за туристичко крстарење, уместо бродовима путнике делом тока превозе аутобусима. Пошто се плитка река загрејала, у делу њеног тока кроз Швајцарску рибе су угинуле од топлоте и недостатка кисеоника.

Све је топлије, рекао је Хаген Кох, из Института за истраживање утицаја климе, у Потсдаму, а подаци показују све више нестабилности, све чешће ће бити оваквих екстрема.

– Рајна је најважнија река Немачке – рекао је Мартин Мауерман, шеф службе Савезне управе, задужене за хидрологију: Рајном се превезе 80 одсто од 223 милиона тона терета који се годишње у Немачкој транспортује бродовима.

Док се већина терета може, мада скупље, превести железницом или друмом, најтежи и најгломазнији комади опреме не могу, те тако ове године до одредишта не стиже ;опрема за централе на ветар које се граде код Манхајма.

Недалеко од места где се капетан Зеп зауставио, у самом току реке је замак Фалцграфенштајн, налик броду, изграђен у 14. веку без прозора и врата у приземљу, да га Рајна не би плавила. Данас, међутим, ниво Рајне је скоро два метра испод његових темеља, те се до њега може доћи пешице, по сувом.

Доктор Кох, из Института за истраживање утицаја климе, рекао је да су се већ нагло отопили некада трајни слојеви снега и делови глечера у Алпима, и да је опао ниво језера Констанс (Бодензе), на граници Немачке, Аустрије и Швајцарске, одакле се Рајна „храни” водом.

Могуће је продубљавање багерима пловног канала дуж матице Рајне код Кауба, али то би потрајало годинама, коштало милионе евра и, чак ако би и успело, то би решило само један од многобројних плићака.

Мартин Даглас из Савезне агенције Немачке за околину такође очекује сушу чешћу него раније, али каже и да је „бродска флота на Рајни све већа и тежа”.

Када је брод „Рекс Рени” изграђен, 1966. године, важио је за велики. Данас је, међутим, један од мањих бродова на Рајни, где није необично видети теретне бродове дугачке 180 метара, капацитета 6.000 тона. Али, да би запловили, потребна су им бар три и по метра дубине воде.

Немачки уговори за бродски превоз садрже одредбу која превознику допушта да самостално утврди цену када је водостај нижи од 80 сантиметара, као сада код Кауба, што је драгоцено за мале, делимично натоварене бродове, али и тим бродарима треба дубља река.

„Треба нам да порасте ниво воде у Бодензеу”, рекао је превозник Мартин Дејман, чијих се 35 бродова на Рајни зауставило прошлог месеца, „треба нам киша, надајмо се пре но што почне зима” која неће донети побољшање, пише на крају чланка „Њујорк тајмса”.