Љубавни несташлуци политичара

На заједничким наступима у председничкој кампањи Бил и Хилари Клинтон делују као савршен пар. У паузама између политичких коментара држе се за руке, грле се и интимно шапућу. А опет, међу присталицама сенаторке из Њујорка сигурно има оних који се питају: "како су, забога, ово двоје још увек заједно?".

Чињеница је да авантура њеног супруга као дух лебди над захукталом председничком кампањом Хилари Клинтон. Како и не би, кад је цео свет у наставцима пратио "сапуницу из Овалне собе".

Но, то није једини дух прељубе у овој кампањи. Руди Ђулијани је у трећем браку, Џон Мекејн је прву супругу преварио овом садашњом, а Њут Гингрич је недавно признао да је имао ванбрачну везу у исто време када је Клинтон правио несташлуке, пише лондонски "Гардијан".

И Европљани воле да знају с ким спавају њихови политичари, али то не утиче на њихову одлуку за кога ће гласати. Никола Саркози је у мају изабран за председника Француске, иако се о његовом браку редовно расправља на париским вечерама. У Британији су секс-скандали више индустрија него морално питање. Када су прошле године новинари ишчачкали да је тадашњи заменик премијера Џон Прескот имао везу са својом секретарицом, његова жена је већ наредног дана продала причу једном таблоиду, а Прескот је још годину дана остао на положају. У време док је био министар унутрашњих послова Дејвид Бланкет би се можда лако провукао са љубавном афером да није "средио" визу за дадиљу, пише "Гардијан".

Међутим, у Америци би прељубници требало да страхују од избора. "Њусвикова" овогодишња анкета је показала да више од 43 одсто Американаца не би гласало за кандидата који је имао ванбрачни излет. Према прошлогодишњој Галуповој анкети, они сматрају да је прељуба гора од клонирања људи.

Па како онда Ђулијани тако добро стоји и има снажну подршку евангелиста? Одговор није у анкетама, где људи говоре оно што мисле да би требало, него у спаваћим собама. Промена у ставу према политичарима прељубницима у складу је са променом у животима обичних Американаца, закључује новинарка британског листа.

Када је Кенеди водио пријатељице на брчкање у председнички базен, далеко од очију новинара, Американци нису сматрали да прељубници имају карактерну ману. У томе су можда видели гламур и страст. Мужеви су радили по цео дан, а жене пазиле децу и кућу и било је схватљиво да супружници имају тајне, мушкарци и да се хвале "подвизима". Линдон Џонсон толико је мрзео што је био у Кенедијевој сенци, да је једном приликом рекао: "Имао сам више жена случајно, него он намерно".

Правила за политичке и "обичне" прељубнике почела су да се мењају седамдесетих година прошлог века. Било је све више запослених, самим тим самосталних жена, и на снагу је ступила нова мантра "превара значи крај". Председнички кандидат Гери Харт повукао се из трке 1987. чим се сазнало да је провео ноћ са плавушом која му није била супруга. И Холивуд је дао свој допринос само пар година касније филмом "Фатална привлачност", са снaжном поруком да не постоји безопасна љубавна афера.

Крајем деведесетих, Американци су прељубу посматрали као показатељ психичког поремећаја са групама за подршку "изневереним супругама" и заблуделим "зависницима од секса". Када су Клинтонови несташлуци са Моником Левински избили на видело, противници у Конгресу су викнули "ухватили смо те". Али он је мудро следио упутства терапеутског приручника који су Американци имали код куће. Прво је признао, а онда кренуо на покајничку турнеју извињавања. Оно што је детаљно описао тужиоцу Кенету Стару било је исто оно што су Американци говорили својим психотерапеутима. Одмах после гласања за импичмент подршка му је скочила на 73 одсто.

Јавност се и даље чудила зашто је Хилари прешла преко мужевљевих неверстава, а брачне експерте су засипали питањима да ли је тај брак чист политички уговор.

Чини се да су Американци у међувремену ухватили корак са Клинтоновима приближавајући се оптимистичнијем европском схватању брака. Психијатри и верске групе прихватили су став да превара не мора да буде "смртна казна" за заједницу двоје људи.