Ирански танкери недоступни сателитима

Иранска петрофлота хитро је одреаговала на „најоштрије санкције у историји” које је Вашингтон 5. октобра једнострано завео Техерану. Наиме, истог дана када је Америка покренула план да „извоз иранске нафте сведе на нулу”, највећа државна нафташка флота на свету на свим својим бродовима искључила је први пут тзв. транспондере: специјалне радио-радарске системе даљинског примања и слања сигнала. У преводу, западни сателити орни да путем радио-сигнала открију где се налазе и колико товара носе танкери са иранском нафтом, наишли су колико јуче на „црну мрљу на екрану”.

„Први пут од 2016. године када је подигнут систем ’танкер тракерс’ на екранима нема трага иранских бродова. Ово је јединствен случај”, Самир Мадани, један од суоснивача фирме са седиштем у Стокхолму, изјавио је за портал „Мидл ист монитор”. Без активних одашиљача на иранским танкерима, надзор над истакнутом намером Ирана да по сваку цену настави са извозом нафте, постаје „веома тежак”, то јест сводиће се на визуелно праћење танкера са одговарајући осматрачницама у Персијском заливу и даље на светском мору. За ту напету игру, Иран се изгледа спрема већ месецима, открива америчка агенција Блумберг. Наиме, иранска нафташка флота, према регистру лондонског Лојда, највећа на свету (по количини петротерета који може самостално да превезе), још од лета увелико крца петролеум на домаће танкере и одашиље их на отворено море да чекају прави тренутак за трговину. Према западним изворима, најмање 30 иранских танкера крцатих нафтом плута ових дана по Персијском заливу. Колико их је у истом периоду изашло на пучину Индијског океана, велика је мистерија. У сваком случају, Иран је ове јесени сву нафту намењену кинеским купцима, превезао домаћим танкерима.

„Ако производња нафте због последица санкција стварно падне на око милион барела нафте, Иран ће бити у могућности да тај товар сам доставља купцима”, навод експерти из лондонског Ситија. Осморици пробраних купаца иранске нафте, Вашингтон је јуче разрезао „плафон”.

Тако Кина у следећих 180 дана сме да увози око 380.000 барела нафте дневно из Ирана, јавио је Ројтерс.

Колико се Пекингу допада овакво условљавање домаћег снабдевања стратешком сировином, за сада је неизвесно. Од јуче постаје јасно да поједине државе, од осам које је Вашингтон привремено изузео од забране даље набавке иранске нафте (Кина, Индија, Грчка, Италија, Тајван, Јапан, Турска, Јужна Кореја), јавно изражавају незадовољство новим америчким санкцијама.

„Турска неће поштовати обновљене америчке санкције иранској нафтној и бродарској индустрије. Те санкције имају за циљ да створе неуравнотежени свет. Не желимо да живи у империјалистичком свету. Апсолутно нећемо поштовати те санкције. Купујемо 10 милијарди кубних метара природног гаса. Не можемо да оставимо наш народ да се смрзава од хладноће”, поручио је Ердоган јуче у турском парламенту.

На другом крају света, јапанско министарство иностраних послова издало је саопштење у коме наводи да Токио под хитно разматра успостављање финансијских канала за даљи платни промет с Ираном.

„Токио треба хитро да креира механизам финансијског промета с Ираном... енергично ћемо се позабавити овим питањем”, стоји у јапанском саопштењу.

Мимо пробраног „круга осам држава”, о америчким санкцијама јуче се изјаснио и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. По његовим речима, реч је о „незаконитом потезу САД”.

Европски енергични протест због санкција Ирану, јуче је хладно дочекао Гордон Сондланд, амерички амбасадор при ЕУ.

„Помало сам  разочаран ставом Европљана. Како је Европа, без обзира на наше разлике око споразума о нуклеарном програму, могла послати такав сигнал Ирану”, оценио је Сондланд. Истовремено, европски план за план пословања с Ираном мимо долара обичан је „змај од хартије”, оценио је Сондланд.