На дијагнозу мултипле склерозе чека се 14 месеци

Мултипла склероза је тешка болест од које у Србији болује више од 7.000 људи. Болест је подмукла, непредвидива и напада у најпродуктивнијем животном периоду, а оболели у Србији са нестрпљењем ишчекују да им постане доступна савременија и ефикаснија терапија. Болест се јавља обично између 20. и 40. године живота, али се може манифестовати и у било ком животном периоду. Жене оболевају три пута чешће од мушкараца, а болест напада искључиво централни нервни систем, мозак и кичмену мождину изазивајући оштећења омотача око нервних влакана. Зоне запаљења у мозгу дешавају се у жариштима пречника око пет милиметара и могу да захвате било који део централног нервног система. Због тога није лако поставити дијагнозу, јер готово сваки симптом у неурологији може да буде и показатељ мултипле склерозе.

Најчешћи знаци обољења су нагло слабљење вида на једном оку,  појава дуплих слика, подрхтавање руку , клецање ногу, вртоглавице, нестабилност при ходу, сметње са говором, сметње са мокрењем, епилептични напад...

– Некада се на финалну дијагнозу чекало и десет година. Данас је тај период скраћен на 14 месеци, а у неким центрима и краће. Направљен је велики помак и томе су допринеле савремене неурорадиолошке процедуре и повећан број апарата за магнетну резонанцу широм Србије. Ипак, да би се убрзала дијагностика, како мултипле склерозе, тако и других неуролошких болести, од изузетне је важности да се неуролози врате у домове здравља. Мислим да је то од стратешког интереса – каже проф. др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије.

Проф. др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије (Фото Хемофарм)

Док код једних пацијената развој болести у дужем периоду не утиче значајно на њихов квалитет живота, код других су погоршања  агресивна, нарушавају њихове физичке и менталне способности, воде у тежак инвалидитет све до потпуне одузетости и парализе.

– Правовремена дијагностика и рано започињање терапије нису само од пресудне важности за самог пацијента и његов квалитет живота, већ имају и јасно фармако-економско оправдање, јер се на тај начин за сам здравствени систем, у дугорочном смислу, остварују озбиљне уштеде. Благовременим лечењем мањи је број релапса код пацијената, мањи број компликација, нижи степен инвалидитета. Мултипла склероза је праћења  и бројним придруженим обољењима као што су депресија, когнитивни испади, поремећаји сфинктера, па је неопходна циљана, симптоматска терапија уз пратеће мере физикалне и психосоцијалне рехабилитације – каже др Раичевић.

Захваљујући врло транспарентним клиничким студијама које се обављају при свим универзитетским центрима али и неким општим болницама, пацијенти добијају иновативне терапије.

– Велики корак напред је и што су Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање, у овој години иновативну терапију за мултиплу склерозу ставили у план приоритетне набавке. Верујем да ће се наћи средства за лечење већег броја пацијената, као и за увођење нових, савременијих терапија – додаје др Раичевић.

Савремене терапије пружају могућност да се болест заустави и држи под контролом, уколико пацијенти одговарајуће лекове добију на време.

Д. Д. К.