Африка као инспирација

Ирене Швајцер, врхунска швајцарска џез пијанисткиња, музиком је почела да се бави крајем педесетих година прошлог века. Импресионирана свиркама у циришком клубу „Африкана”, желела је да истражи поље џеза. Циљ јој је био и да створи јединствен стил. Најпре је оформила трио, са којим је наступала по Немачкој, Француској, Холандији…Касније је основала квартет са Пјером Фавреом, Еваном Паркером, Питером Коувалдом. Стварала је под великим утицајем Чарлија Паркера иСесилаТејлора. Почела је са традиционалним џезом, а касније се окренула слободним импровизацијама. Оснивачје фестивала „Canaille” и „Taktlos”, а има и своју издавачку кућу „Intakt Records”.

У разговору за „Политику”, пред сутрашњи наступ у Београду, Ирене каже да ће јој концерт у културном центру „Рекс”, у оквиру „Ринг ринг” фестивала, бити прво гостовање у нашем граду. Прича нам да је од својих колега чула да је у питањуодличан фестивал. Посетиоцима „Ринг ринга” представиће се са Омријем Сигелом, композитором, певачем и саксофонистом, који је студирао на Берклију. О томе шта публика сутра увече може да очекује од ње и Сигела, Ирене каже:

– Програм који свирам са Сигелом није фри џез, то је музикаинспирисана афричким мелодијама. Ја сам упознала доста Африканаца, који живе овде у Швајцарској у егзилу. Дружила сам се и свирала са многим афричким музичарима, као што суДуду Пуквана, Тони Дијани, Луис Мохоло...

Са Сигелом је снимила и албум „Where`s Africa”. И за ту плочу инспирацију је нашла у музичком наслеђу Африке. Као млада често је одлазила у чувени циришки клуб „Африкана”.

– Скоро свако вече сам тамо слушаласвирке. Касније сам имала срећу да и сама тамо наступам са квартетом једном недељно. Музичари који су тамо свирали били су, на неки начин, моји учитељи.

Иако је пијанисткиња, први инструмент који је свирала били су бубњеви. На питање како се заинтересовала баш за тај инструмент, Ирене се присећа:

– Одрасла сам у ресторану који су држали моји родитељи. Ту су разни музичари свирали, организоване су вечери плеса. Већина музичара остављала је у ресторану своје инструменте, а пошто сам ја била импресионирана бубњевима користила сам прилику док они нису ту да се опробам на њима. Некако у исто време, почела сам да свирам и клавир.

Неколико година била је чланица „Feminist Improvising Group”. О значају једне такве женске групе у то време, Ирене Швајцер говори:

– Било је веома важно да један такав састав постоји, јер је слобода жена седамдесетих била велика ствар. Основала га је Енглескиња Линдзи Купер. Појавиле смо се када није било женских група и желеле смо да покажемо мушкарцима даи жене знају да свирају. Многима је било тешко да прихвате да постоји група у којој су само жене, представљале смо провокацију. Касније смо промениле имеу „Europian Woman`s Improvising Group”, јер се многима није свиђао тај феминистички термин, звучао им је исувише политички. И музика коју самаизводим увек носи политичку поруку. Чак и када се она не помиње експлицитно!