Afrika kao inspiracija

Irene Švajcer, vrhunska švajcarska džez pijanistkinja, muzikom je počela da se bavi krajem pedesetih godina prošlog veka. Impresionirana svirkama u ciriškom klubu „Afrikana”, želela je da istraži polje džeza. Cilj joj je bio i da stvori jedinstven stil. Najpre je oformila trio, sa kojim je nastupala po Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji…Kasnije je osnovala kvartet sa Pjerom Favreom, Evanom Parkerom, Piterom Kouvaldom. Stvarala je pod velikim uticajem Čarlija Parkera iSesilaTejlora. Počela je sa tradicionalnim džezom, a kasnije se okrenula slobodnim improvizacijama. Osnivačje festivala „Canaille” i „Taktlos”, a ima i svoju izdavačku kuću „Intakt Records”.

U razgovoru za „Politiku”, pred sutrašnji nastup u Beogradu, Irene kaže da će joj koncert u kulturnom centru „Reks”, u okviru „Ring ring” festivala, biti prvo gostovanje u našem gradu. Priča nam da je od svojih kolega čula da je u pitanjuodličan festival. Posetiocima „Ring ringa” predstaviće se sa Omrijem Sigelom, kompozitorom, pevačem i saksofonistom, koji je studirao na Berkliju. O tome šta publika sutra uveče može da očekuje od nje i Sigela, Irene kaže:

– Program koji sviram sa Sigelom nije fri džez, to je muzikainspirisana afričkim melodijama. Ja sam upoznala dosta Afrikanaca, koji žive ovde u Švajcarskoj u egzilu. Družila sam se i svirala sa mnogim afričkim muzičarima, kao što suDudu Pukvana, Toni Dijani, Luis Moholo...

Sa Sigelom je snimila i album „Where`s Africa”. I za tu ploču inspiraciju je našla u muzičkom nasleđu Afrike. Kao mlada često je odlazila u čuveni ciriški klub „Afrikana”.

– Skoro svako veče sam tamo slušalasvirke. Kasnije sam imala sreću da i sama tamo nastupam sa kvartetom jednom nedeljno. Muzičari koji su tamo svirali bili su, na neki način, moji učitelji.

Iako je pijanistkinja, prvi instrument koji je svirala bili su bubnjevi. Na pitanje kako se zainteresovala baš za taj instrument, Irene se priseća:

– Odrasla sam u restoranu koji su držali moji roditelji. Tu su razni muzičari svirali, organizovane su večeri plesa. Većina muzičara ostavljala je u restoranu svoje instrumente, a pošto sam ja bila impresionirana bubnjevima koristila sam priliku dok oni nisu tu da se oprobam na njima. Nekako u isto vreme, počela sam da sviram i klavir.

Nekoliko godina bila je članica „Feminist Improvising Group”. O značaju jedne takve ženske grupe u to vreme, Irene Švajcer govori:

– Bilo je veoma važno da jedan takav sastav postoji, jer je sloboda žena sedamdesetih bila velika stvar. Osnovala ga je Engleskinja Lindzi Kuper. Pojavile smo se kada nije bilo ženskih grupa i želele smo da pokažemo muškarcima dai žene znaju da sviraju. Mnogima je bilo teško da prihvate da postoji grupa u kojoj su samo žene, predstavljale smo provokaciju. Kasnije smo promenile imeu „Europian Woman`s Improvising Group”, jer se mnogima nije sviđao taj feministički termin, zvučao im je isuviše politički. I muzika koju samaizvodim uvek nosi političku poruku. Čak i kada se ona ne pominje eksplicitno!