На дијагнозу мултипле склерозе чека се 14 месеци

Мултипла склероза је тешка болест од које у Србији болује више од 7.000 људи. Болест је подмукла, непредвидива и напада у најпродуктивнијем животном периоду, а оболели у Србији са нестрпљењем ишчекују да им постане доступна савременија и ефикаснија терапија. Болест се јавља обично између 20. и 40. године живота, али се може манифестовати и у било ком животном периоду. Жене оболевају три пута чешће од мушкараца, а болест напада искључиво централни нервни систем, мозак и кичмену мождину изазивајући оштећења омотача око нервних влакана. Зоне запаљења у мозгу дешавају се у жариштима пречника око пет милиметара и могу да захвате било који део централног нервног система. Због тога није лако поставити дијагнозу, јер готово сваки симптом у неурологији може да буде и показатељ мултипле склерозе.

Најчешћи знаци обољења су нагло слабљење вида на једном оку, појава дуплих слика, подрхтавање руку, клецање ногу, вртоглавице, нестабилност при ходу, сметње са говором, сметње са мокрењем, епилептични напад...

– Некада се на финалну дијагнозу чекало и десет година. Данас је тај период скраћен на 14 месеци, а у неким центрима и краће. Направљен је велики помак и томе су допринеле савремене неурорадиолошке процедуре и повећан број апарата за магнетну резонанцу широм Србије. Ипак, да би се убрзала дијагностика, како мултипле склерозе тако и других неуролошких болести, од изузетне је важности да се неуролози врате у домове здравља. Мислим да је то од стратешког интереса – каже проф. др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије.

Док код једних пацијената развој болести у дужем периоду не утиче значајно на њихов квалитет живота, код других су погоршања агресивна, нарушавају њихове физичке и менталне способности, воде у тежак инвалидитет све до потпуне одузетости и парализе.

– Правовремена дијагностика и рано започињање терапије нису само од пресудне важности за самог пацијента и његов квалитет живота, већ имају и јасно фармако-економско оправдање, јер се на тај начин за сам здравствени систем, у дугорочном смислу, остварују озбиљне уштеде. Благовременим лечењем мањи је број релапса код пацијената, мањи број компликација, нижи степен инвалидитета. Мултипла склероза је праћења и бројним придруженим обољењима као што су депресија, когнитивни испади, поремећаји сфинктера, па је неопходна циљана, симптоматска терапија уз пратеће мере физикалне и психосоцијалне рехабилитације – каже др Раичевић.

Захваљујући врло транспарентним клиничким студијама које се обављају при свим универзитетским центрима, али и неким општим болницама, пацијенти добијају иновативне терапије.

– Велики корак напред је и што су Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање, у овој години иновативну терапију за мултиплу склерозу ставили у план приоритетне набавке. Верујем да ће се наћи средства за лечење већег броја пацијената, као и за увођење нових, савременијих терапија – додаје др Раичевић.

Савремене терапије пружају могућност да се болест заустави и држи под контролом, уколико пацијенти одговарајуће лекове добију на време.