Мајка, домаћица и министарка

Како ускладити породичне и професионалне обавезе, како се изборити с предрасудама и скептицизмом мушких колега – само су нека од питања с којима се суочавају жене на највишим политичким положајима, од којих се очекује да савршено функционишу на сва три бојна поља – породичном, брачном и професионалном. И док се од мушкарца министра очекује да буде искључиво министар, а не да води своју децу у обданиште и школу, на дечје рођендане и у школице балета и тениса, а потом иде на родитељске састанке и води дете код лекара – у случају потребе, од жене министра се очекује да решава државничке проблеме, а потом и школске задатке своје деце. Ово су само неки од закључака јучерашњег округлог сто о равноправности жена, који је организовао потпредседник Владе Божидар Ђелић, на коме су бивше и садашње министарке и државне функционерке дебатовале о положају жена на српској политичкој сцени.

Божидар Ђелић је истакао да се у овом сазиву парламента налази 21,8 одсто жена, што је више од просека Европске уније. Међутим, број жена министара у влади и даље је мали, а даме се налазе на челу свега четири министарства у техничкој влади – министарству науке, спорта и омладине, телекомуникације и дијаспоре.

Илуструјући основну разлику у положају жене и мушкарца на српској политичкој сцени министарка за социјална питања у влади Зорана Ђинђића Гордана Матковић истакла је да мушкарац који освоји високе позиције власти има подршку породице и да је потпуно растерећен свих породичних обавеза. „Мени се често дешавало да ме син зове у два ујутру и пита када ћу доћи кући”, присећа се Гордана Матковић.

Гордана Чомић, бивша потпредседница Скупштине Србије, истакла је да огроман број жена у државној администрацији свакодневно обавља веома одговорне послове због чега она њихов рад често пореди са бесплатним радом домаћице која малтене 24 часа дневно брине о томе да су сви чланови породице збринути.

„Њихов рад би постао видљив тек ако би оне ступиле у штрајк, баш као што би породице схватиле како је тежак посао домаћице само ако би оне само седам дана одбиле да кувају, перу, пеглају, спремају кући и одвозе и довозе децу из обданишта, школе, парка и са рођендана... Због тога ја често позивам домаћице да ступе штрајк – како би друштво схватило шта би се десило када оне само недељу дана не би обављале свакодневне кућне обавезе”, истакла је Гордана Чомић.

Снежана Самарџић-Марковић, министар за спорт и омладину, која је у претходном сазиву владе била помоћник министра одбране, каже да јој није било једноставно да руководи типично мушким министарствима. „Дочекали су ме са скепсом, а испратили са аплаузом”, резимира своја искуства у руковођењу важним министарствима и присећа се анегдоте која је уследила након њеног постављења на место министра за спорт и омладину. „Након мог доласка на чело министарства, председник једног спортског савеза отишао је да свој проблем изложи мом колеги министру уз образложење „Она је жена, не разуме се у спорт”. Иако жене постижу завидне спортске резултате, њих једноставно нема на местима где се одлучује и тим проблемом треба да се позабави мој наследник”, закључила је Снежана Самарџић-Марковић.

Ана Пешикан, министарка за науку, истакла је да се од жене на положају очекује да буде и мајка и домаћица и министар. „Када је мушкарац министар, он је само министар, од њега се не очекује да децу одвози у обданиште и школу, бави се њиховим обавезама и организује кућну свакодневицу. У нашим средњим школама и на факултетима има већи број девојака, али када се дође до доктората или до високих положаја у друштву више је мушкараца – саму трећину доктораната чине жене”, нагласила је Ана Пешикан..

Милица Чубрило, министар за дијаспору истакла је да жена министар мора више да се доказује и да гради свој ауторитет, нарочито ако је млађа или делује младолико. „Мојим саговорницима је увек занимљиво да ли сам госпођица или госпођа и редовно се збуне када ја питам за њихов брачни статус. Када сагледам целокупан статус жене на политичкој сцени, мислим да нам треба још десет година да достигнемо равноправност какву имају жене на западу”, резимирала је министарка за дијаспору.

Наташа Госпић, министарка за капиталне инвестиције у женској влади и чланица националног савета за родну равноправност, подсетила је да жене у Србији заузимају положаје власти, али не и моћи, илуструјући своју тезу податком да у 19 јавних предузећа нема ниједне жене на месту председника управног одбора и на месту генералног директора. У Европској унији, поређења ради, на местима где се доносе одлуке налази се трећина жена.

Милица Ђилас, помоћница министра спољних послова, истакла је да је основни проблем жена у политици непостојање потпорних система – радно време вртића и школа није прилагођено њеном радном времену. Ако нема подршку шире породице, жена једноставно не може да испуни све обавезе које се пред њу постављају, истакла је Милица Ђилас.