Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србин из затвора наручио убиство у Перуу

Сумња се да је „нарко-бос из Србије” наручио ликвидацију локалног криминалца због заплене 1,6 тона кокаина вредног 80 милиона долара
Србин из затвора наручио убиство у Перуу
Хапшење Зорана Јакшића 2016. године (Фото Полиција Перуа)

Српски држављанин који се тренутно налази у затвору у Перуу и вођа је међународне мафије дилера дроге, главни је осумњичени за недавно убиство локалног мафијаша Јуниора Таразоне Арчеа Јота (35), објавио је перуански лист „Тром”. Наводни мотив ликвидације је губитак више од тоне и по кокаина вредног 80 милиона долара.

Према полицијским подацима, Јоту је контактирала криминална организација из Србије у марту 2018. да води рачуна о кокаину који је био ускладиштен у луци Калао. Кокаин је био постављен у бродарским контејнерима.

Међутим, јединице за борбу против наркотика спречиле су испоруку и ухапсиле неколико чланова банде. Укупна заплена износила је 1,6 тона кокаина. Било је предвиђено да дрога из Перуа буде транспортована до Европе.

Локални медије наводе да су власници наркотика сматрали да је Јота одао податке полицији о илегалном терету.

Детективи из Перуа навели су да је српска мафија раније претрпела крађу неколико килограма кокаина која је завршила у рукама извесног италијанског мафијаша кога називају Заза. После тог случаја, држављанин Србије Марко Митић је киднапован и затим ликвидиран.

Јота је убијен прошле недеље у сауни где је стигао са два телохранитеља. У једном тренутку, у сауну је ушао и нападач који се на рецепцији представио као Понче. Скинуо се и огрнуо пешкир око струка, испод којег је сакрио пиштољ с пригушивачем. Изрешетао је Јоту са 10 хитаца. Полуго и с оружјем у рукама истрчао је из сауне и побегао.

Будући да је једини нарко-бос из Србије који се налази у перуанском затвору, вођа клана „Америка” Зоран Јакшић, претпоставља се да на њега сумњају перуанска полиција и медији. Јакшић је од 2013. године у затвору у Перуу где је осуђен на казну од 20 година. Локална штампа је писала да је у Перу ушао помоћу фалсификованих докумената, а ухапшен је када је намеравао да напусти земљу на граници с Еквадором.

Утврђено је да је Јакшић вођа организације која је користила Перуанце и Еквадорце за шверц на два начина – великим пошиљкама преко мора које би скривали на бродовима или „мулама” – људима који шверцују дрогу тако што је прогутају.

Јакшић има богату криминалну каријеру, хапшен је у Перуу 1998. године, када је осуђен на пет година затвора, а затим и 2004. године у Немачкој када је у његовом возилу откривено девет килограма наркотика. По захтеву Интерпола привођен је у Мадриду, одакле је испоручен Аргентини, али је из аргентинског затвора успео да побегне. Сумња се да Јакшићева организација стоји иза шверца стотина килограма кокаина из Јужне Америке у Европу.

Криминални клан „Америка” основао је у Београду деведесетих година Војислав Раичевић, звани Воја Американац, који је касније убијен, после чега је организацију преузео Милета Миљанић Мајк, који је 2010. ухапшен у Риму. Чланови овог клана наводно су били и Жељко Максимовић Мака, Слоба Шолаја, Иван Делић, браћа Мићуновић из Црне Горе. Клан „Америка” повезује се са више од двадесет ликвидација у Србији, Немачкој, Шведској, Холандији, Италији, Мађарској и земљама бивше СФРЈ. Јакшић је пре овога последњи пут био у жижи јавности пре неколико недеља када му је у Италији укинута осуда на 10 година затвора због шверца кокаина. Првостепена пресуда у Италији против Јакшића и још две особе донета је још 2013. године када су оглашени кривим због шверца дроге из Уругваја у Италију. Пресуда је оборена због тога што окривљенима није уречен позив за суђење.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ranko
Pitanje koje se namece je kako su oni naucili taj zanat? Za obicno putovanje izmedju drzava treba neko vladanje informacijama a kamo li za nesto sto je medjunarodna trgovina. Ako je trgovina jos i kriminalna u toliko je teze doci do relevantnih informacija. Da nisu ti tipovi na ovaj ili onaj nacin povezani sa onima koji su u drzavnom establismenu oduvek kontrolisali takva znanja? Sta je bilo sa onim ekonomskim ambasadorima koji su bili svecano ispraceni u beli svet?
Zlatan
Pa ima i toga a ima individualca koji su povezani sa ljudima na carini koji ih "kontrolisu" i pustaju u zemlju bez problema. Naime tu postoji citava hijerarhija u poslu. Na primer "roba" iz Evrope dolazi iz Holandije, Belgije , transportuje se autobusima u posebnim boksovima ugradjenim za to. Zatim u teretnim vozilima i u privatnim automobilima sa ugradjenim bunkerima a vrlo cesto kao "deo starog namestaja u prikolicama" nasih gastajbartera. Po dolasku na Srpku granicu "kontrolu vrse provereni carinici" i "roba " stize u skladista u BGD ili NS. Imate dve grupe "biznismena" tako oni sebe zovu: 1. Oni koji vez zive na zapadu 2. Novo pridosli "Beogradjani" Po prodaji robe oni peru novac kupovinom hotela, stanova, apartmana, izgradnjom stanova, hotela , motela itd... Svi su u igri: CG, Srbi, Muslimani, Hrvati i Albanci.
mika mikic
1.6 tona kosta 8 miliona evra u nabavci i 45 miliona u prodaji na veliko.
Јел то
да случајно читаоци не направе какав погрешан трговински корак због једне нуле?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.