„Невидљиве убице” гуше Смедерево

Смедерево – У понедељак, 12. новембра, ваздух у центру Смедерева поново је био најзагађенији у Србији, потврђују подаци са станице аутоматског мониторинга квалитета ваздуха Агенције за заштиту животне средине.

Да ствар буде алармантнија, за разлику од 26. септембра, када је вредност суспендованих честица (ПМ-10) прелазила 285 микрограма по метру кубном, о чему је „Политика” писала, пре два дана концентрација ових опасних честица прешла је 302 микрограма!

Дозвољена граница на дневном нивоу је 50, а горња за јако загађење износи 75 микрограма по метру кубном. Из овога се лако изводи рачуница да је ваздух који удишу Смедеревци чак шест пута загађенији од горњих граница које се толеришу.

Индикативан је и податак да су, у последње време, енормно повећане вредности суспендованих честица углавном у поподневним сатима око 17 и 18 часова. Примера ради, 26. септембра то је било у 18 сати, а пре два дана, максимум загађености забележен је у 17 часова.

У Смедереву индекс квалитета ваздуха ретко када се спушта испод четири који означава загађеност, а често је на петом подеоку који, према параметрима Агенције за заштиту животне средине, означава јаку загађеност.

Још опасније најситније честице ПМ-2,5, у уторак су достигле вредност већу од 255 микрограма по кубику. Њихова средња годишња вредност, по препоруци Светске здравствене организације, не би смела да буде већа од 10, а када прелази 35 становништво се сматра угроженим.

Миљан Илић, председник Удружења „Локални еколошки покрет” из Смедерева, сматра да ће у наредним месецима квалитет ваздуха бити још гори, с обзиром на то да тек долази грејна сезона, а котларнице у граду раде на мазут.

– Ако смо у септембру и првој половини новембра имали пет пута већу загађеност, како ће тек бити у децембру, јануару. То су опасне, а не наивне ствари. Треба алармирати јавност. Ми као покрет можемо да упозоравамо и апелујемо да се поправе мерне станице, казне загађивачи, поставе филтери, посаде зелени појасеви, али моћ одлучивања није у нашим рукама – каже Илић и поново потврђује да су железара, саобраћај и грејање највећи аерозагађивачи у Смедереву.

У граду на Дунаву тренутно ради само једна од четири мерне станице, и то ова у центру града. Две станице за мерење квалитета ваздуха у Радинцу и Раљи, селима поред железаре, годинама нису у функцији. Незванично, поквариле су се убрзо после одласка Ју-Ес стила и нико их потом није поправљао. Не ради ни станица у насељу Царина.

– Јавност мора да притисне надлежне да се све станице ставе у функцију, да се прати и упоређује стање, како бисмо тачно знали шта доводи до загађености ваздуха у Смедереву. Али, сада све што не доноси профит никога не занима, само је битно да се што више челика прода – сматра Илић и наглашава да је велики проблем и то што Србија увози старе аутомобиле.

Судећи према свакодневним објавама на једној фејсбук страници најугроженије је село Радинци који планирају и блокаду путева са комшијама из Раље и Вранова, у знак протеста.

ПМ-10 и ПМ-2,5

ПМ-10 су честице дијаметра мањег од 10 микрометара, попут прашине. Оне су последица утицаја грејања, саобраћаја и индустрије, с обзиром на то да представљају смесу дима, чађи, киселине и метала, као и неких хемијских елемената.

Честице ПМ-2,5 су толико мале да је потребно њих 60 да би се добила ширина власи људске косе. Оне, за разлику од ПМ-10, осим у плућа иду и директно у крвоток. И једне и друге у еколошким круговима називају се „невидљиве убице”.