Авантура опасна по живот

Три­на­е­сто­го­ди­шњи А. Т. из Срем­чи­це ко­ји је те­шко по­вре­ђен на же­ле­знич­кој ста­ни­ци „Бе­о­град ран­жир­на” у Ма­ки­шу где је пе­њу­ћи се на ва­го­не упао у струј­но ко­ло на­ла­зи се у Деч­јој уни­вер­зи­тет­ској кли­ни­ци у Тир­шо­вој и жи­вот­но је угро­жен.

– Де­чак је у на­шу кли­ни­ку при­мљен због струј­ног уда­ра. Опе­ко­ти­на­ма је за­хва­ће­на ве­ли­ка по­вр­ши­на ко­же. Ста­ње де­ча­ка је вр­ло те­шко и он је ви­тал­но угро­жен – ре­као је до­цент др Си­ни­ша Ду­чић, ди­рек­тор Уни­вер­зи­тет­ске деч­је кли­ни­ке у Тир­шо­вој.

Не­сре­ћа у ко­јој је де­чак те­шко по­вре­ђен до­го­ди­ла се у по­не­де­љак на 13. и 14. ко­ло­се­ку, на око три ки­ло­ме­тра од глав­не ста­нич­не згра­де и бли­же је над­во­жња­ку ко­ји во­ди са обли­жњег Обре­но­вач­ког пу­та ка Же­ле­зни­ку. Де­чак ни­је био сам, већ је био у дру­штву са дру­га­ром. Њих дво­ји­ца су, ка­ко са­зна­је­мо, иза­шли из ауто­бу­са на ста­ја­ли­шту код над­во­жња­ка и од­лу­чи­ли да се пе­њу на ва­го­не и да се при то­ме сли­ка­ју. У то­ку фо­то­гра­фи­са­ња А. Т. је до­та­као струј­но ко­ло, ко­јим про­ти­че стру­ја под на­по­ном од 25.000 вол­ти, и те­шко се по­вре­дио. 

Ово, на­жа­лост, ни­је пр­ви слу­чај у ко­ме де­ца стра­да­ју пе­њу­ћи се на ва­го­не. Мно­ги се се­ћа­ју но­вем­бра 2009. го­ди­не ка­да су на ста­ни­ци у Ра­ко­ви­ци док су цр­та­ла гра­фи­те по ва­го­ни­ма те­шко по­вре­ђе­на два де­ча­ка. Јед­ном од њих, че­тр­на­е­сто­го­ди­шњем И. Н., опе­ко­ти­не су за­хва­ти­ле 100 од­сто ко­же. Пре­ми­нуо је не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је.

Од струј­ног уда­ра 2013. го­ди­не по­ги­нуо је и два­на­е­сто­го­ди­шњи Ђ. М. из Ни­ша док се пео на ва­гон. Две го­ди­не ка­сни­је стра­дао је и ше­сна­е­сто­го­ди­шњак П. И. та­ко­ђе у Ни­шу док се пео на ва­го­не да би се фо­то­гра­фи­сао. Те го­ди­не по­ги­нуо је и мла­дић на та­да­шњој Глав­ној же­ле­знич­кој ста­ни­ци на Сав­ском тр­гу... Слич­не не­сре­ће до­га­ђа­ле су го­то­во сва­ке го­ди­не па се по­ста­вља пи­та­ње шта је раз­лог да се де­ца пе­њу на ва­го­не и та­ко ри­зи­ку­ју жи­вот. 

– Фо­то­гра­фи­са­ње на та­ко ри­зич­ним ме­сти­ма по­пут ва­го­на из­над ко­јих се на­ла­зе ка­бло­ви са стру­јом мла­де осо­бе не по­ве­зу­ју са опа­сно­шћу. Њи­ма је то аван­ту­ра, по­ку­шај да по­ка­жу да су спрет­ни­ји, сна­жни­ји од дру­гих. Код њих је и да­ље при­су­тан де­чи­ји осе­ћај да мо­гу бр­же и бо­ље да се по­пе­њу од сво­јих дру­га­ра, да до­стиг­ну раз­ли­чи­те ви­си­не и бу­ду на ме­сти­ма где дру­ги ни­су би­ли. Они прак­тич­но не­ги­ра­ју и ис­кљу­чу­ју ри­зик јер се на­ла­зе у жи­вот­ном пе­ри­о­ду ка­да ми­сле да мо­гу све, а да им се не мо­же ни­шта до­го­ди­ти. И за­то је при­су­тан тај аван­ту­ри­зам – об­ја­шња­ва Зо­ран Му­сте­ро­вић, кли­нич­ки пси­хо­лог.

Он ис­ти­че да је у по­след­ње вре­ме по­на­ша­ње мла­дих по­ве­за­но и са же­љом да на дру­штве­ним мре­жа­ма по­ста­ве фо­то­гра­фи­је ме­ста ко­је мо­жда дру­ги ни­су мо­гли да „осво­је”. 

– Због то­га се на­жа­лост ме­ђу адо­ле­сцен­ти­ма и по­ја­вљу­ју ова­ко ри­зич­на по­на­ша­ња. Мла­ди љу­ди, све ви­ше ула­зе у та­кве си­ту­а­ци­је јер жи­ве у не­кој вир­ту­ел­ној ствар­но­сти. Ро­ди­те­љи де­ци тре­ба да об­ја­сне због че­га не­ка си­ту­а­ци­ја мо­же да им угро­зи жи­вот – на­по­ми­ње Му­сте­ро­вић.

Ка­ко ис­ти­чу у „Же­ле­зни­ца­ма Ср­би­је”, они су ура­ди­ли све што су мо­гли да овај про­стор обез­бе­де. Ран­жир­на ста­ни­ца у Ма­ки­шу јед­на је од нај­ве­ћих у овом де­лу Евро­пе. По сво­јим ка­рак­те­ри­сти­ка­ма она је цен­тар у ко­ме се фор­ми­ра­ју во­зо­ви, рас­пу­шта­ју ком­по­зи­ци­је, до­во­зе те­рет­ни ва­го­ни...

– На овај ста­ни­ци по­сто­ји обез­бе­ђе­ње, у јед­ном де­лу и ка­ме­ре, зна­ци упо­зо­ре­ња по­пут оних „опа­сност од ви­со­ког на­по­на”, „за­бра­ње­но пре­ла­же­ње пре­ко пру­ге”... Ипак, због ко­ло­се­ка и ва­го­на, ову ста­ни­цу ни­је мо­гу­ће у пот­пу­но­сти огра­ди­ти и за­шти­ти­ти. То се не прак­ти­ку­је ни у Евро­пи. Aпелујемо на мла­де да по­шту­ју про­пи­се и, оно што је нај­ва­жни­је, во­де ра­чу­на о се­би – ре­као је Не­бој­ша Ста­ни­са­вље­вић, пи-ар „Ин­фра­струк­ту­ре же­ле­зни­це Ср­би­је”.

Он је на­по­ме­нуо да го­ди­шње у Ср­би­ји од струј­ног уда­ра при­ли­ком пе­ња­ња на ва­го­не и сли­ка­ња на њи­ма по­ги­ну три, че­ти­ри осо­бе. 

– Оно што мла­ди за­бо­ра­вља­ју је­сте да кроз кон­такт­ну мре­жу про­ла­зи стру­ја од 25.000 вол­ти и да ни­је нео­п­ход­но да до­дир­ну жи­цу да се по­вре­де. Да би се до­шло у бли­зи­ну Вол­ти­ног лу­ка до­вољ­но је при­бли­жи­ти се ка­бло­ви­ма на не­ко­ли­ко ме­та­ра. Пе­ња­ње на ва­гон већ пред­ста­вља ри­зик да не­ко уђе у струј­но ко­ло и стра­да. Кон­такт­на мре­жа увек je под на­по­ном, без об­зи­ра на то да ли у ста­ни­ци има или не­ма ва­го­на, или су у њој пар­ки­ра­ни ста­ри ва­го­ни – ис­ти­че Ста­ни­са­вље­вић.