Рамска тврђава чека туристе

Из села Рам, са истоимене тврђаве пуца поглед надалеко. Широк Дунав, раван Банат, а Румунија – брдовита. Удаљена је петнаестак километара од Великог Градишта. Куле сада зову туристе, а некада је ово била важна геостратешка тачка где су се сударале војске и цивилизације. Драган Јацановић, археолог Народног музеја у Пожаревцу који води археолошка истраживања, каже да су у почетку мислили да је здање из турских времена, али кад су започели откопавања открили су и римски маузолеј. У средини својом висином издваја се пет кула. Тврђава Рам спада у најстарија артиљеријска утврђења у Србији.

Драгољуб Стевановић

БЕЛЕШКЕ С ПУТА: СЕНТАНДРЕЈА
Трагови Срба и мирис колача

Црвени кровови кућа, цркве са високим торњевима, капије од кованог гвожђа, стрме и кривудаве улице. Таква је Сентандреја, варошица надомак Будимпеште, некада велика постојбина Срба који су се, под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића, овде доселили 1690. године. Тада их је било око 8.000, данас једва стотинак. Било је у њој и много српских цркава – данас их има само четири.

У овом барокном месту постоји кутак у којем можете да пробате чувену посластицу марципан, али и да се сладите добош-тортама

Текст и фотографије: Мирослав Стефановић

ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА
Неодлучност

(Илустрација: Срђан Печеничић)

Одлучивање је процес у којем се вагају користи и ризици различитих могућих избора, а то некада захтева време потребно за прикупљање додатних информација. Зоран Миливојевић у новој колумни представља особе, које веома дуго не могу да донесу одлуку, па ни онда када су у питању мање важни избори, али и људе које уместо да одлучују остају пасивни и очекују да се ситуација разреши сама од себе. Неодлучни се плаше грешке, избегавају одговорност, своја лоша осећања или неку негативну последицу, а главни узрок неодлучности је што нису научили како се доносе одлуке.

НЕ САМО О ПОСЛУ: Гала Јовановић
Девојка у црвеној хаљини

(Фото: Промо Београдски фестивал игре)

Њен лик налазио се на билбордима и плакатима којима је овог лета најављиван Београдски фестивал игре. Родом је Београђанка, солисткиња је Балета Државне опере из Беча и овогодишња је добитница престижне награде „Вип позива”, коју већ осму годину додељују Београдски фестивал игре и компанија „Вип мобиле” младим уметницима из Србије са међународном каријером. Имала је само 15 година када је  2005. отишла на такмичење у Лозану и, после тог првог међународног искуства, пожелела да школовање настави у иностранству. Напоран рад и, наравно, раскошан таленат уродили су плодом. Гала је 2015. промовисана у солисткињу. Од тада игра носеће улоге у представама „Дон Кихот”, „Крцко Орашчић” и „Лабудово језеро” у кореографији Рудолфа Нурејева, „Ромео и Јулија”...

Александра Мијалковић

10 ПИТАЊА О АЕРОЗАГАЂЕЊУ
Нема казни за загађиваче

(Фото: Драган Јевремовић)

Са хладним данима и почетком грејања становници Ужица, Ваљева, Београда, Краљева, Крагујевца или Косјерића неће често моћи да отворе прозор и пуним плућима удахну чист ваздух. Иако квалитет ваздуха у Србији, генерално, није ни бољи ни гори него у земљама централне и источне Европе, поједине урбане средине попут најбројнијих градова већ годинама се муче са аерозагађењем. Компаније које емитују загађујуће материје плаћају само еколошку таксу зависно од количине опасних честица које пуштају у ваздух

Како се набављају и одржавају мерне станице за контролу квалитета ваздуха и када ће и становници „црних тачака” удисати чистији ваздух, одговара Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине,

Андријана Цветићанин

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ