Кад загусти – жути метал

Агенције су пре неколико дана известиле да су иранске власти погубиле такозваног султана кованица и његовог саучесника због сакупљања две тоне златних новчића и манипулација на валутном тржишту. Вахид Мазлумин и његов саучесник Мухамед Исмаил Гасеми обешени су, а претходно су били осуђени за манипулације на тржишту „чврстих” валута. Иранци су почели да скупљају златне новчиће и друге активе које се сматрају сигурним уточиштем након што је локална валута протеклих месеци забележила пад вредности услед обнављања америчких санкција Ирану.

Дакле, кад у економији загусти сви они који имају пара прибегавају оном чему вредност не пада. А то је злато, па и швајцарски франак. У оба случаја њихова вредност, у новија времена, почела је да расте с кризом.

То и те како знају они који су узели кредите индексиране у швајцарцу. Цена злата почела је да расте 2009. године с почетком кризе, тада је била 734 долара за унцу (једна унца 28,34 грама). Максимум је достигнут између 2011. и 2013. године, када је унца износила 1.900 долара. Сада је цена злата на нивоу од 1.200 долара по унци.

Од 2000. године злату је цена скочила 317 одсто. За жути метал важи да чува реалну вредност имовине. Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, каже да је злато вечити новац.

– Не бих куповину злата назвао инвестирањем. Оно донекле чува вредност капитала као слика, некретнине, антиквитети. Не може се рећи да треба улагати у то, нити да не треба јер му цена и расте и пада. Није лако прогнозирати куда иде. Не треба се чудити што је цена злата на берзама порасла 300 одсто за поменути период јер свему расте цена зато што валуте девалвирају због инфлације – каже Ковачевић.

Да ће увек у свету бити тражње за златом наш саговорник сликовито показује тиме што су стране компаније заинтересоване за налазиште бакра Чукару Пеки јер где има бакра ту је и злато. Резерве злата су још неистражене за разлику од, на пример, земљишта које је ограничен ресурс, а становништва на планети је све више, каже овај саговорник.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је улагање у злато актуелно због најава нове светске кризе.

– Проклетство новца је да онај ко га има жели да задржи то богатство. У свету ништа није сигурно, али сматра се да су једине сигурне инвестиције за очување вредности имовине злато и швајцарски франак – каже Савић.

Свуда у свету, па и код нас, у промету је мала количина злата. Ко је љубитељ злата као инвестиције може да купује златни накит (мада би многи рекли да када се продаје има смешну цену), или у такозвано инвестиционо злато, а то су новчићи, односно дукати и плочице или, како их у народу популарно зову, златне полуге. Код нас нема могућности улагања у финансијске инструменте који су везани за злато, компаније које тргују, ископавају овај метал. Интересантно је да банкари баш и не саветују клијенте да уложе у злато, већ пре у државне дужничке папире, некретнине или инвестиционе фондове.

За трговину златом на унутрашњем тржишту нема посебних правила, али је зато на режиму дозвола увоз и извоз, кажу у Министарству трговине и туризма. То важи за злато необрађено или у облику полупроизвода или у облику праха, односно немонетарно злато (прах, необрађено, полупроизводи – шипке, жица профили, плоче, лимови и траке), монетарно злато. Не постоје посебни услови за бављење увозом и извозом ове робе, као ни квантитативна ограничења увоза, односно извоза, као што су квоте.

У надлежности Народне банке Србије (НБС) налази се само злато које је саставни део девизних резерви.

– На дан 31. октобра 2018. године НБС је у својим резервама имала 20,2 тоне злата (укупне вредности од око 788 милиона америчких долара или око 695 милиона евра), које учествује са око шест одсто у укупној структури девизних резерви. Од почетка 2018. године злато у девизним резервама повећано је за око 815 килограма, то јест 65 златних полуга, а његова вредност је од краја 2017. године до краја октобра 2018. године повећана за 19,5 милиона евра. У протеклих шест година резерве злата су повећане за близу пет тона – одговарају у централној банци.

Народна банка Србије откупљује полуге злата из домаће производње и наставиће са досадашњом праксом куповине злата, уважавајући понуду ове класе активе на домаћем тржишту, а имајући у виду одредбе Закона о НБС којима је, између осталог, прописано да она може у земљи куповати и продавати златне полуге.

– Народна банка Србије није продавала злато више од једне деценије, већ је у оквиру своје политике формирања девизних резерви континуирано повећавала учешће злата у девизним резервама, куповинама злата из домаће производње. Злато у девизним резервама централне банке омогућује смањење ризика и очување вредности инвестиција. Поред тога, ниска корелација злата с традиционалним облицима активе у којима се држе резерве, а нарочито са резервним светским валутама попут америчког долара, чини овај племенити метал корисном активом у сврху додатне диверсификације портфеља. Осим тога, на овај облик активе теже је утицати кроз политике каматних стопа различитих монетарних власти, док оно уобичајено служи као облик заштите од инфлације на дужи рок. Коначно, овај племенити метал служи и као гаранција поверења у централну банку, нарочито у временима несигурности – наводе у НБС.

Стање злата код пословних банака у Србији је евидентирано само код неколицине банака. Према подацима НБС, крајем септембра укупна вредност злата код банака износила је свега око 85 милиона динара, што је у односу на укупну билансну суму банкарског сектора занемарљиво низак износ. Прорачунато према актуелној цени и долару долази се до податка да је код банака мање од 20 килограма злата.