Србија пред промоцијом

Нова победа у групи, над врло добром Црном Гором (2:1), довела је Србију пред жељену промоцију и заслужени виши ранг такмичења, иако је до краја Лиге нација остало још једно коло. Изабраници Младена Крстајића су још на почетку, када су дефинисани главни циљеви у новом Уефином такмичењу, јасно поручили својим ривалима да их на том путу очекују жестоке борбе. На крају, када се сутра буде подвлачила црта, биће брзо заборављени и сви немири који су пратили „орлове” након Мундијала, и сукоби селектора с једном групом играча и умор који је сада највидљивији на крају дуге и напорне године. Све ће се брзо заборавити, осим постигнутог резултата.

Математички, Србија још није решила питање победника у Ц групи, јер јој Румуни опасно дувају у леђа, али би зато победа над аутсајдером у нашој групи, селекцијом Литваније, сутра на Партизановом стадиону (20.45 ч), без обзира на исход меча у Подгорици, решила све дилеме.

Истина је да се у нашој игри још увек осећају неке слабости, да је репрезентација још у процесу стварања. Али, када све буде дошло на своје место, Србија би могла да представља озбиљан фудбалски фактор у Европи, као што данас јесте Холандија, од многих одавно прежаљена селекција. Холанђани су стрпљиво стварали екипу, и чини се да од времена Рајкарда, Гулита и Ван Бастена нису имали компактнији тим, предвођен младим, али веома талентованим играчима, који су прошле суботе очитали лекцију и Французима, актуелним светским првацима.

Опште је уверење да је овдашња фудбалска јавност још увек сумњичава према националном тиму, да ће Дунавом и Савом протећи још доста воде док се не буду створили неки нови лепши фудбалски флуиди између играча и навијача. Савез је са своје стране учинио све, поделио је бесплатне карте, пред дуел са Црногорцима, негде око десетак хиљада, па нека се деца радују најпопуларнијем спорту, ако је данас тешко из фотеље извући просечног гледаоца. Али, ипак, остаје жал, када погледамо какву подршку имају неке друге репрезентације, попут Турске, Италије, Шпаније, Енглеске, када на трибинама не видимо ниједно слободно место, колорит лепих боја...

Младен Крстајић уз доста муке и напора ствара атмосферу у тиму и око њега. И то на не баш лак начин. Али, младом селектору, који има пуну подршку савеза, остаје да настави за започетим радом, да верује да ће игра бити још боља и успешнија, да ће његову екипу мимоићи тензије, које се стварају изнова и да у сусрет новим квалификацијама има чисту рачуницу. Како и на који начин остати будан током зимске паузе и како дочекати прве мартовске утакмице у квалификацијама за првенство Европе? Посла је пуно, а времена мало. Ипак, уколико се направи јасан план и стратегија, као пред Лигу нација, ако се смире повишене тензије и ако све стране, а ту мислимо и на савез и медије, раде у општем интересу креирања далеко боље атмосфере око националног тима, онда неће бити проблема.

Сви наши играчи слажу се у оцени да је завршен добар део посла, да је Александар Митровић могао и боље да шутира пенал, али, зар треба замерити играчу, који нас је у прошлим квалификацијама, а и у Лиги нација много пута спасао. Ипак, Предраг Рајковић је изгледа највише добио против Црне Горе. Голман Макабија је показао да је у сјајној форми и са неколико дивних интервенција спасао нас можда чак и од пораза. Такође, капитен Коларов је одиграо можда једну од најбољих утакмица за државни тим, Максимовић се усталио поред сјајног Матића, одбрана је такође добра, с тим што под хитно треба тражити замену за Антонија Рукавину...

Дакле, српски фудбалери су на добром путу. Уколико државни тим и после Лиге нација остане чврсто на земљи, онда за наше репрезентативце нема зиме.