Дизниленд после "Лејкерса"

Сликали смо се за новине. Снежана је мртва болесна већ неколико дана, али се држи. Ишли смо увече у монтажу, да одаберемо фотографије за музеј у Пријепољу. Невероватно је да немам готово никакве фотографије из периода док сам играо за "Слогу". Сада, после толико времена, јако би ми значиле фотографије из тог времена. Колико је све пролазно...
Били смо на Белом двору и састали се са принцезом Катарином у 22.30. Припреме за донаторску вечеру се одвијају веома добро. Велики број људи жели да помогне. Захвалан сам им из свег срца, јер само ако се сви укључимо у хуманитарну акцију, можемо да будемо пример Европи у решавању проблема најугроженијих. Мислим да би то био највећи брендинг Србије.

Опет позивам сваког појединца да слањем СМС поруке на телефоне 6312 и 6412, које су нам уступили Телеком и Теленор, дају свој допринос и да знају да та помоћ значи куповину кућа за избеглице. Јуче сам разговарао са Матијом, за неупућене, мојим тринаестогодишњим сином, коме је Лука, опет за неупућене, мој шеснаестогодишњи син, узео кључ од собе, па овај није могао да се обуче за школу. Тако сам био мировни породични посредник, јер кад год је фрка у кући, Матија увек представља једну од зараћених страна. Петра се прилагодила школи. Баш нам пуно недостају деца. Снежана се већ два месеца потпуно предала овој акцији и пружам јој сву снагу да издржи још ове две недеље, док се опет не посвети само деци.

Ја сам иначе већи ауторитет за Луку, Матију и Петру. Изузимајући ова два месеца, они су увек са Снежаном и с њом лакше излазе на крај.

Сећам се, када сам у плеј-офу изгубио утакмицу против "Лејкерса" и када су сви кошаркаши "Сакрамента" дошли код мене кући на пиће, тужни и сломљени, са осећајем да је наступио смак света, видели смо Луку, Матију и Петру који су нас радосно дочекали, машући нам с прозора:

- Тата, ти си изгубио утакмицу. Супер, значи, сутра можемо у Дизниленд!

Њима је тај пораз "Сакрамента", очигледно, пуно значио у животу. Једва су чекали да будем слободан само за њих. Помислио сам колико тај пораз заправо није имао ту тежину коју смо му придали, па се тужан скуп претворио у добру журку.

У животу нам тежину било чега даје значење које му ми припишемо. Тако и значење ове хуманитарне акције, одговорно вам тврдим, има једну једину поруку: да Владе Дивац, заједно са свим људима добре воље, само жели да помогне избеглицама, како би опет постали део нас.