Олакшан упис године

Сви студенти прве године универзитета у Београду, Крагујевцу и, највероватније, у Нишу, добиће прилику да наредну годину студија упишу са најмање 37, уместо прописаних 60 бодова. Такође, школовање самофинансирајућих академаца који испуне овај услов биће финансирано из буџета. У току јучерашњег дана заседао је и Сенат Новосадског универзитета и очекује се да ће став бити сличан, али са вероватно нешто вишим прагом - око 40 бодова. Коначна одлука надлежних биће позната данас.

Наведене одлуке и олакшице за студенте донете су на предлог Конференције Универзитета у Србији, уз сагласност Министарства просвете.

Будући да упис студената у другу годину почиње у октобру, др Бранко Ковачевић, ректор БУ, и др Зоран Лончар, министар просвете, утврдили су прошле недеље правне могућности да ова одлука постане правоснажна без промена у Закону о високом образовању и претходног изјашњавања у парламенту.

Ова одлука није обавезујућа, јер се успех студената разликује од факултета до факултета, па ће поједине установе на којима је пролазност велика задржати праг пролазности од минималних 60 бодова. За сада је то познато само за београдски Архитектонски факултет.

Наставно-научно веће сваког факултета у току овог месеца самостално ће одлучивати о минималном броју бодова неопходних за упис у наредну годину који не може бити мањи од 37. Ипак, праг пролазности може да буде већи уколико руководиоци високошколских установа процене да је то у складу са оствареним резултатима и могућностима организације наставе.

- Одлучили смо да изађемо у сусрет студентима и да им олакшамо упис да не би били оштећени у процесу реформе. Прелиминарне анализе пролазности показале су да, нажалост, немамо исте резултате на свим факултетима и да не можемо очекивати да је велики број студената испунио своје обавезе. Из тог разлога требало би да помогнемо академцима да наставе школовање. За такву ситуацију криви су и професори и студенти. Морамо да видимо где смо грешили и како то да исправимо да бисмо следеће школске године били бољи - објашњава професорка Неда Бокан, проректор Београдског универзитета.

Као што смо већ писали, анализе успеха показале су да је пролазност бруцоша БУ у јануару износила свега 16 одсто што је далеко испод очекиваних резултата.

Привилегије приликом уписа друге године требало би да имају и академци са Универзитета у Крагујевцу, потврдио је др Зоран Поњавић, проректор ове установе, а коначан став Нишлија биће познат до 20. септембра.

Олгица Давидовић, задужена за односе са јавношћу у име Нишког универзитета, каже да је Колегијум Универзитета на прошлој седници расправљао о смањењу броју бодава неопходних за упис друге године студија и да је том приликом факултетима препоручено да доставе своје предлоге у којима ће навести сопствене специфичности и успех студента.

- Став Универзитета је да би требало изаћи у сусрет студентима, јер је реч о прелазној фази у примени "Болоње". Не би било фер да се само од академаца очекује да испуне све своје обавезе које произлазе из новог Закона о високом образовању, јер многе високошколске установе нису успеле да ускладе свој рад са Болоњском декларацијом. Такође, још није решено ни питање финансирања реформе - кажу представници овог универзитета и додају да сви факултети нису једнако напредовали у процесу реформе и да ће по достављању њихових предлога бити познат заједнички став.

Министарство просвете подржало је и предлог Конференције универзитета да изменом Закона о високом образовању свим студентима који уче по старим наставним програмима такав начин студирања, уместо до 2007. године, буде омогућен све до 2011. године. О том предлогу Скупштина би требало да се изјасни до 1. октобра, када на факултетима званично почиње нова школска година.

Такође, том приликом би посланици требало да се изјасне о предлогу Законодавног одбора Скупштине Србије који је крајем јула одлучио да статус дипломираних студената изједначи са онима који стичу звање мастера.