Лепота невидљивог

Наука и уметност хрле једна другој, барем у световима недоступним уобичајеном људском погледу. Зар то није само по себи противречно? Није нимало, уколико у атоме и молекуле завирите гледајући кроз електронске микроскопе са огромним увећањем.

Сваких месеци, наиме, Друштво за проучавање материјала у САД обделодањује призоре најугодније људском оку снимљене у разноразним истраживањима. И тако слави случајно откривено сусретање науке и уметности.

Истраживачи се годинама рву са свакојаким уређајима, крхким кристалима и неухватљивим хемијским збивањима пре него што извуку делић корисних података из материја које проучавају. Али, испитивање се не окончава само могућим важним чињеницама, често је плод напорног трагања – уметничко надахнуће.

Зато погледајте ових шест изабраних фотографија из мноштва приспелих.

(/slika2)Прва подсећа на пресек злоћудног ткива (тумор) у мозгу, а то је, у ствари, снимак полимера који је снимио Мураганатан Раманатан у Центру за наноматеријале Националне лабораторије Аргон (Илиноис). Дотични последипломац начино је веома танак премаз (филм) ове лепе твари (супстанција), правећи облике у загрејаном раствору усецањем помоћу реактивних јона кисеоника да би створио кристал.

И напослетку је добио нешто што више личи на савремену уметничку слику него на научно изучавање.

Жичице од силицијумоксида имају занимљиву особину да се саме уређеују у веома упечатљиве обрасце. Када је професор С. К. Харк с Кинеског универзитета у Хонгконгу (Кина) разгледао поједине испод скенирајућег електронског микроскопа, видео је необичне цветове на другом снимку. За разлику од биљних,нараслису захваљујући катализи галијума и злата, и тонеколико микрона (хиљадити део милиметра) у дужину и отприлике десетак нанометара (милионити део милиметра) у обиму. Поменути физичар их је обојио да би нагласио сличност са природним сунцокретима.

Снажне опне (мембране) на трећој, којепропуштају протоне на другу страну, најважнији су састојци горивних ћелија. У Савезној политехничкој школи у Лозани (Швајцарска) последипломац Самиел Реј-Мерме сјединио је оксид церијума и шестугаону мрежу од никла да би направио чврсту супстанцију која допушта слободан проток водоникових јона.

(/slika3)Мада наликује умрљаном прозорском стаклу, призор на четвртој дочарава магнетско својство танког железног филма стављеног на врх кристала од магнезијума и галијумарсената. Сулиман ел Мусауи, истраживач у Синхротронској светлосној лабораторији у Италији, користио је икс-зраке и фотоелектронски микроскоп да би израдио упадљиву слику. Наиме, он је узорак озрачио с два супротна снопа снажних икс-зрака, а затим је одстранио податке из првог снимка који указују на други.

На петој фотографијиготово без мане, коју је урадила Виолета Наваро са Универзитета у Мадриду (Шпaнија) микроскопом што уочава појединачне атоме, представљен је кристал злата. Ова увеличавајућа справа открива људском оку најживописније слике веома сићушних предмета како се померају напред и назад на некој површини. Ласерски интерферометар је у стању да ухвати мајушни одблесак светлости.

После наношења калијум-ниобијумовог оксида на силицијумску површину, свршени високошколац Мајкл Сигнатович употребио је отички микроскоп да добије шести снимак који увелико сличи некој веома далекој галаксији.