„Турски ток” ће многи покушати да потопе

Руски енергетски гигант „Гаспром” одлучио је да рута гасовода „Турски ток” буде настављена преко Бугарске, Србије, Мађарске и Словачке и већ је покренуо потребне процедуре за нови цевовод у тим земљама, пише руски лист „Комерсант”.

„Гаспром” планира да са испорукама гаса Бугарској и Србији преко „Турског тока” крене 2020. године, а Мађарској 2021. године, што ће компанији омогућити да обустави транзит преко Украјине почев од 2022, наводи лист, а преноси агенција Тас. Реч је заправо о раније планираној рути за гасовод „Јужни ток” који је Европска унија замрзла 2014. године под притиском Америке, додаје се у тексту. Вредност пројекта ширења система овог гасовода процењује се на 1,63 милијарде долара.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков није искључио могућност рестриктивних мера против „Турског тока”, наводећи да се САД разбацују с таквим мерама и нико није заштићен од притиска, додао је „Комерсант”.

Иако је ово на први поглед лепа вест за Србију, која и даље добија гас само из једног правца – преко Украјине и Мађарске, упућени у гасне прилике у земљи кажу да је мало вероватно да „Гаспром” може да одлучује о градњи „Турског тока”, пошто је гасовод пре два дана дошао до копна у Турској.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да би било лепо да се тај пројекат реализује, али да, поведени лошим искуством с „Јужним током”, који је пропао због Бугарске, морамо да рачунамо и на најгори сценарио.

– Путин је јасно рекао да доводе гас до Турске, а уколико земљама на западном Балкану треба гас, нека граде гасовод преко својих земаља и користе или руски или неки други гас. Мало је вероватно да Русија може да одлучује куда ће други крак да иде – каже др Вулетић.

Осим тога, и даље је на снази трећи енергетски пакет, због кога је пропао „Јужни ток”, према коме власник гаса није могао да буде и власник дистрибутивне мреже – објашњава Вулетић.

Он каже да је посебно питање Бугарске и премијера Бојка Борисова, због кога је под притиском Запада пропао „Јужни ток”, а он сада поново заговара градњу „Турског тока”. Видећемо докле, истиче Вулетић.

Проф. др Срећко Ђукић, стручњак за међународне односе и гасне прилике у свету, каже да је Путинова одлука очекивана и у том погледу је ово добра вест. „Гаспром” је од „потапања” гасовода „Јужни ток” почео да се прилагођава условима европског законодавства у гасном сектору и Алексеј Милер, први човек „Гаспрома”, мисли да су у томе успели, укључујући и консултације са Европском комисијом у Бриселу.

– Предстоји, међутим, много тежи део посла и пред Путином и пред „Гаспромом”, а нарочито пред владама Бугарске, Србије, Мађарске и Словачке. Морају бити способни да аргументовано одбране нови „Јужни ток” или гасовод „Јужни ток” у новој варијанти, директно пред Бриселом, ЕУ и НАТО-ом и посебно пред Вашингтоном – истиче Ђукић.

Реално је очекивати, додаје, да ће се одмах појавити контрааргументи против овог гасовода. И то не један. Поново ће почети да се нуди амерички течни гас, упозорава на зависност од руског енергента, на безбедност која прети са Истока….

– Нисам сигуран да ли ћемо успети да се одупремо свим тим притисцима, за које је тешко проценити колико ће бити угрожавајући, а уз то треба рачунати као минимум на америчке санкције, можда и европске, ако ЕУ не стане у одбрану овог пројекта, што је тешко очекивати да ће га бранити као што брани „Северни ток 2” – наглашава Ђукић.

Оно што је најбитније и што морамо имати у виду јесте да је Србија у сваком погледу у најтежем положају.

Идеја је, када цев дође до обале у Турској, да се настави кроз Бугарску у дужини од 500 километара ка Србији. Гасовод би улазио у земљу у близини Зајечара, ишао поред Баточине, Смедерева и Београда према Хоргошу и ту би требало да уђе у Мађарску. Капацитет му је 13 милијарди кубика годишње.