Прокључало Азовско море

Спор између Украјине и Русије у Азовском мору толико се узбуркао да се поставља питање да ли ће уследити „велики рат” између ове две земље или неке конкретне мере које је ЕУ спремна да уведе званичној Москви. За сада је прва опција претерана, али не би требало искључити другу.

Влада у Кијеву оптужује Русију да неоправдано задржава бродове који у ово море пролазе кроз Керчки мореуз. Откако је Крим припојен Русији с обе стране мореуза се налази руска територија и њихове царинске и безбедносне службе проверавају документацију и терет који бродови превозе.

Почетком недеље се и ЕУ укључила у овај спор. Шефица спољне политике ЕУ Федерика Могерини је запретила Русији „конкретним мерама” због „сувишне инспекције” бродова у Азовском мору, не само због украјинских бродова него и због оних који плове под европским заставама. О овим проблемима су прошле недеље разговарали заменик руског министра спољних послова Григориј Карасин и генерални секретар Европске службе за спољне послове Хелга Шмит. Могеринијева је рекла медијима да је руским саговорницима пренета порука шта се од Москве очекује, а да Европска комисија припрема мере.

У среду је руско министарство спољних послова демантовало да се спроводе било какве агресивне и незаконите процедуре и изразило жаљење што „конфронтациона политика Кијева, чији је циљ дестабилизација руско-украјинске односа, наилази на подршку низа држава, укључујући и земље ЕУ”.

Русија негодује због тога што сматра да не ради ништа противзаконито него да само контролише своје море и да све ово представља мешање у унутрашње ствари. Кијев и Москва имају споразум из 2003. године, којим се ово море третира као унутрашње воде Украјине и Русије, регулише пловидбу бродова ових двеју држава, али и правило о обостраној сагласности за улазак бродова трећих држава. Украјина је најавила раскидање овог уговора. При томе су и украјинске поморске службе средином овог месеца зауставиле 15 бродова који су имали намеру да пристану у кримске луке.

Иначе и Велика Британија је позвала Москву да обустави задржавање бродова. Последица састанка украјинског и британског министра одбране Степана Полторака и Гевина Вилијамсона пре два дана у Лондону је довела до сагласности да је Русија директна претња евроатлантској безбедности. Поред осуде да појачава војно присуство у Доњецкој и Луганској области, споменута су и дестабилизујућа дејства у Азовском мору.

Велика Британија је одлучила да у Црно море упути хидрографски брод „Ехо”, како би „показала да подржава слободу навигације у региону”, а за почетак идуће године је договорен долазак Краљевске војне морнарице у Украјину ради обуке украјинских војника.

Спор у Азовском мору започет је почетком године када је Украјина задржала руски брод „Север” са десет чланова посаде и подигла оптужницу против капетана због незаконитог боравка на Криму, потом је задржан и танкер „Механик Погодин”. Чланови посаде су се вратили у Русију тек након седам месеци пошто су размењени за украјинске морнаре који су притворени због криволова и кршење границе Русије, а капетану прети пет година затвора. Москва је тај потез Кијева окарактерисала као „поморски тероризам” и одговорила повећањем пограничних контрола у свом делу Азовског мора.

Спор се интензивирао када је у септембру Стејт департмент осудио руско ометање међународне пловидбе у Азовском мору и оптужио Русију да покушава да дестабилизује Украјину ометањем пловидбе. Истовремено је званични Кијев одлучио да ојача војно присуство у Азовском мору и ракетним оружјем опреми јединице обалске страже, а до краја године је планирано отварање поморске војне базе.

Руски медији су извештавали да влада у Кијеву намерава да формира поморску базу уз подршку САД, јер она поседује само неколико мањих пловила. Планирано је да се искористи већ постојећа инфраструктура трговачке луке у Бердјанску и дозидају додатни докови за морнарицу.