Бор више није „црна еколошка тачка”

У Србији је прошле године, у односу на 2016, квалитет воде у Дунаву био бољи, а уочен је и бољи квалитет ваздуха, посебно у градовима као што је Бор, који је деценијама био „црна тачка” на свим еколошким мапама у Европи.

То су неки од закључака Извештаја о стању животне средине у Србији за 2017. годину који је недавно усвојен на Одбору за заштиту животне средине Народне скупштине.

Танјугов саговорник Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, који је, иначе, представио тај Извештај, каже да је уочен напредак у свим областима заштите средине, почевши од тога да је проценат заштићених подручја у Србији порастао за 15 одсто.

Осим побољшања квалитета воде у Дунаву, примећен је и бољи квалитет ваздуха у многим градовима, а међу њима су Ниш, Нови Сад, Сремска Митровица, па и Бор, наводи Радовић, и оцењује да је на квалитет ваздуха у Бору утицала изградња нове топионице која је урађена по свим еколошким стандардима.

„Имајући у виду најављене инвестиције у енергетски сектор, можемо очекивати да ће се тренд побољшања квалитета ваздуха наставити и у наредним годинама”, рекао је Радовић.

Србија је, указује, напредовала и у управљању отпадом, наиме, прикупљање амбалажног отпада је у последњих пет година порасло са 20 на 40 одсто и креће се ка европском стандарду од 50 одсто.

„У Србији се први пут улаже и у пречишћавање отпадних вода и граде се постројења од Суботице до Врања”, каже Радовић, али истиче да је тај проценат и даље низак.

Наиме, пречишћавање отпадних вода је прошле године порасло са 10 на 14 одсто.

Међутим, експерткиња УН за животну средину Анђелка Михајлов каже да иза тих закључака постоји низ других елемената које треба анализирати како би се имало у виду где треба повећати еколошке акције.

Тако, на пример, истиче, да побољшање квалитета воде у Дунаву, може, а не мора бити последица побољшања.

„Сада се на нивоу ЕУ прате сливови. Све што је у сливу Дунава је једна целина, тако да мерећи параметре у сливу Дунава код нас, ми хватамо и неке податке од узводних земаља, и то благо побољшање може да значи да има побољшања код нас, али исто тако да га има и у другим земљама”, објашњава Михајловљева.

Истиче да када је реч о води, алармантнији је податак да је све мање воде у водоводној мрежи Србије.

Михајловљева каже да је и њу збунила констатација да је повећан квалитет ваздуха у Бору који не може стручно објаснити због преплитања два термина у Извештају - град и агломерација.

Објашњава да се град односи на мерење квалитета ваздуха у граду Бору, а агломерација на целу општину Бор, са свим планинама у околини.

Говорећи о отпаду, она указује да ниједна од 10 функционалних регионалних депонија није пуштена у рад ни 2016. ни 2017, већ у периоду од 2002. до 2015, те да се тек сада примећују помаци њиховог рада.

Зато указује да ће се резултати данашњих улагања у животну средину видети тек наредних деценија.

У сваком случају, Михајловљева је похвалила Извештај јер он води, како каже, у смеру информисања јавности о стању животне средине, али и указала да побољшања уочена у 2017. треба комбиновати са тим да је то и последица дугорочних мера, методологије мерења, утицаја улагања држава у околини.

Да би резултати у животној средини били још бољи, поручује Михајлов, неопходно је да држава имам пројекте, институционалне капацитете, и оно најважније, финансирање из домаћих извора.

Наиме, европски просек улагања у животну средину је три одсто БДП-а, док се у Србији за ту област издваја између 0,3 до 0,5 одсто, преноси Танјуг.