Пут будућности уткан пре једног века

Нови Сад – Сто година од присаједињења Војводине Краљевини Србији 1918. свечано је обележено у Новом Саду, а председник републике Александар Вучић поручио је да је Војводина Србија и да ће тако увек бити. Тим речима завршио је своје говоре и на свечаној академији у Српском народном позоришту и, претходно, на Тргу републике, где је открио споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу.

Председник Вучић казао је на академији да су 25. новембра пре тачно сто година велики људи остварили велика дела и да је присаједињење највећа тековина историје српског народа у последња два века, после устаничког ослобођења Србије.

„Присаједињењем је остварен велики историјски сан, сањан непрекидно. То је сан о српском јединству”, истакао је, додајући да нам је и данас тај „осећај целине” и „укус слободе” потребан као ретко кад.

Одлука о присаједињењу преусмерила је ток историје и то није био само политички став, већ програм о начелима слободе, равноправности, заједништва и просперитета, на којима је Војводина и данас, порука је председника покрајинске владе Игора Мировића. Симбол те борбе за слободу био је, по његовим речима, Светозар Милетић. Иако је пролазила кроз искушења, слобода је, истиче, сачувана, исто као и заједништво у Војводини.

„Много је дезинтеграционих сила покушавало да Војводину одвоји од Србије, али се показало да је све то било узалуд. Чврсто срасла с другим деловима своје матице, Војводина и даље постоји и у будућност гледа једино и искључиво као неодвојиви део Србије”, казао је председник организационог одбора за обележавање јубилеја.

На академији се званицама обратио и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, поручивши да је и за Србе у тој земљи важан 25. новембар, али да је за њих то истовремено и дан поноса и дан сете.

„Као политичар и председавајући Председништва БиХ ћу вам рећи – и за ове новинаре који ме прате, да чувамо регионалну стабилност, Дејтонски споразум, међународне споразуме. А сад ћу мало као Србин: жао ми је што нисмо заједно”, казао је Додик.

Свечаној академији, која је почела химном Србије, присуствовале су и бројне друге делегације из света, дипломатски кор, републички, покрајински, војни званичници, представници мањинских савета, верских заједница... Хор опере СНП-а с војвођанским симфоничарима и београдским филхармоничарима извео је, између осталог, песму „Тамо далеко”, а глумци из представе „Светозар” одиграли су једну сцену.

Обележавање 25. новембра, када је Велика народна скупштина у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Баната, Барање и Бачке Краљевини Србији, почело је отварањем Музеја присаједињења при Музеју Војводине. Испред улаза у нову сталну поставку окупило се много грађана и званица, пред којима су наступили оркестар Гарде Војске Србије и хор „Просветитељи”. Отворили су га заједно председник покрајинске владе Игор Мировић и председница Народне скупштине Маја Гојковић.

„Овај музеј заслужили су наши великани и њихово велико непролазно дело. Ово је место незаборава, а управо је незаборав најмање што смо дужни за све оно што су за нас учинили”, казао је Мировић.

„Музеј присаједињења испред кога стојимо уздигнуте главе има национални значај као место сусрета с нашом страдалничком али и херојском прошлошћу”, навела је Маја Гојковић и додала да је „од данас, ово место нашег сећања и поноса”.

У Музеју су изложени артефакти који сведоче о Великој скупштини, као и вишевековној борби Срба за политичка права. Између осталог, изложено је звонце које је користио најстарији посланик Велике скупштине Јован Храниловић, пре него што је вођење скупштине препустио Игњату Павласу, после кога је о прикључењу Краљевини Србији говорио Јаша Томић.

Недалеко од музеја, на препуном Тргу републике код Гимназије „Јован Јовановић Змај”, Александар Вучић и новосадски градоначелник Милош Вучевић открили су споменик краљу Петру Првом на коњу, висок десет метара заједно с постаментом. Свечани тон церемонији дали су гимназијски хор и оркестар гарде, док је глумац Лазар Ристовски интерпретирао одломак говора краља Петра из Призрена, пред прелазак Српске војске преко албанских планина у Првом светском рату.

Градоначелник је казао да је Нови Сад поносан што је добио свог првог коњаника као трајно сведочанство о великом владару и Великом рату из којег је наш народ изашао као победник, али с тугом коју читав век носи због голготе коју је пролазио и милион и двеста хиљада страдалих.

„Споменик нас подсећа на понос и част српског народа, на оне који су преживели пакао Првог светског рата јер су бранили своју земљу да бисмо ми данас могли да живимо у слободи”, навео је Вучевић.

Наводећи да је одлука о подизању споменика у Новом Саду донета још 1934. године, председник Србије пожелео је краљу добродошлицу: „Добро дошао кући, стари наш краљу. Извини што нам је 84 године требало да схватимо да си ти онај који је победио и да ти коначно подигнемо споменик.” Обраћајући се и даље краљу у директном говору, истакао је: „Споменик нисмо подигли ми, подигла су га твоја дела, да нас подсећа да ништа прече од Србије немамо.”