Асанжу нема ко да пише

Робијала је, добила помиловање, изашла из затвора, преживела два покушаја самоубиства, променила пол, учествовала на изборима за амерички Сенат и примила позив да предаје на Харварду. Тако је изгледало последњих шест година у животу Челси Менинг. За све то време, Џулијан Асанж се није макао из једне зграде у Лондону.

Због тога што је објавио америчке тајне на свом сајту, Асанж важи за већег америчког непријатеља него што је аналитичарка Пентагона која је покупила све те војне и дипломатске депеше. Против њега је, како смо недавно сазнали, у тајности подигнута оптужница иако није урадио ништа што нису урадили и амерички новинари  – објавио је истините информације на основу материјала узбуњивача. Шеф Беле куће је ове недеље изјавио да „не зна ништа ” о оснивачу „Викиликса” и да не зна ни да ли је саудијски престолонаследник наредио убиство дисидента Џамала Хашогија. Схватили смо да за Доналда Трампа није ни важно да ли је Мuхамед бин Салман крив јер Америка свакако ништа неће предузети против њега. Неважно је и то што Асанж не може да буде крив за нешто за шта никад није окривљен ниједан амерички новинар јер се свакако све предузима против њега.

БЕЗ САВЕЗНИКА: Аустралијски активиста данас личи на Маркесовог пуковника који годинама чека да му поштар донесе решење о пензији да би на крају схватио да „нема ко да му пише”, да писмо никад неће стићи и да ће његова супруга и он скапати од глади. Човек који је Асанжу дао азил у амбасади у Лондону, бивши еквадорски председник Рафаел Кореја, сад и сам тражи азил у Белгији. Нови шеф државе Ленин Морено назива га „наслеђеним проблемом”. Еквадорска влада настоји да Асанжа избаци из своје амбасаде и да га преда Британцима, који ће га онда одмах испоручити Американцима.

На политичкој сцени у САД, Асанж нема савезнике. Конзервативци га мрзе јер је објавио непријатне ратне истине, либерали га не подносе јер верују да је допринео поразу Хилари Клинтон кад је усред кампање објавио пресретнуте мејлове Демократске странке. Вашингтон убеђује јавност да је „Викиликс” непријатељ јер су се на овом сајту појавили поверљиви подаци из ратова у Ираку и Авганистану, које је Америка започела после терористичких напада на Њујорк и Вашингтон. Истовремено за Саудијску Арабију тврди да је савезник и поред тога што је дала највећи број нападача 11. септембра и што промовише радикални ислам. И после масакрирања цивила у Јемену и Хашогијевог убиства, амерички председник је Ријад назвао „величанственим савезником”.

ИСТИНОЗБОРАЦ: Трамп је казао да се нећи одрећи принца Мухамеда јер Саудијска Арабија има нафту, подржава америчку политику према Ирану и наручује оружје вредно 110 милијарди долара. Критичари сматрају да је нечувено то што председник поручује да се можете извући чак и са убиством ако сте на америчкој страни. Као што је често случај са противницима актуелне администрације, та оптужба је лицемерни покушај да Трампа окриве за све америчке грехове и умире сопствену савест. Садашњи шеф Беле куће не ради ништа што нису радили и његови претходници, који су подржавали све диктаторе вољне да раде за америчке интересе. Саудијска Арабија је убила много других људи пре него што је ликвидирала Хашогија, што су чинили и остали амерички клијенти по Блиском истоку и Латинској Америци. Ако би Трамп кажњавао све земље које врше злочине и убијају цивиле, морао би да одрекне већине савезника на Блиском истоку укључујући Израел. Једина разлика између данашњег станара Авеније Пенсилванија и његових претходника је то што су они говорили о стабилности и демократији, а он ствари назива правим именом – нафта, новац, оружје. Иако важи за човека који много лаже, за Трампа би могло да се испостави да је најискренији амерички председник.

ТРАГЕДИЈА УЗБУЊИВАЧА: Ни Обама није хтео да одустане од прогона Асанжа, па то не треба очекивати ни од Трампа. То не мења чињеницу да ће осуђивање оснивача „Викиликса” бити опасан преседан за америчке новинаре који би убудуће могли да кривично одговарају зато што објављују тачне информације које влада жели да сакрије. Ауторитарне владе широм света ће то одмах искористити да искорене и оно мало слободне мисли у својим земљама. Ако је Америка осудила Челси Менинг на 35 година робије, шта тек треба очекивати да ће друге земље урадити својим узбуњивачима? Америка је хтела да суди и Едварду Сноудену, али му је Русија пружила азил. Захваљујући Челси Менинг и Едварду Сноудену, сазнали смо све о америчким ратовима и прислушкивању. А кад би сад у медије доспели подаци из ратова у Чеченији, Украјини или Сирији, да ли би Владимир Путин показао исто толико разумевање и за руске узбуњиваче? Не дај боже да се на „Викиликсу” појаве пресретнути мејлови Јединствене Русије или информације о руском мешању у америчке изборе. Они који су се замерили Кремљу најгоре пролазе баш кад се нађу у Британији.